У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Филипа Пејковића, члана Удружења Краљевина Србија који је прочитан у свечаном делу пријема поводом петогодишњице Удружења.
Једног хладног јануарског дана 2008. године, док је мраз брисао београдске улице, задржавши становнике престонице у њиховим топлим домовима, који су још одисали атмосфером Божићних и новогодишњих празника, мала група студената вођена искључиво слободарским духом и чистим родољубљем, доноси одлуку да оснује друштво које ће вратити монархистичку идеју међу Србе, тако што ће их подсетити на славни период њихове историје, али и упознати са свим могућностима и предностима које ово државно уређење нуди савременом друштву. Вероватно да нико од њих није слутио да ће се, кроз само две година, јавити потреба да удружење, које до тада ради под именом Краљеве омладине, прерасте у ширу организацију која добија назив Удружење Краљевина Србија, како би у његове редове били примљени сви заинтересовани, без обзира на своје године. Недуго затим, око његове идеје окупило се хиљаде чланова и основано је неколико десетина одбора широм Србије, српских земаља и расејања, чиме је створена једна од највећих организација у нашој земљи.
Пред осниваче Удружења нашао се тежак задатак: требало је створити прву организацију након седам деценија, која ће се озбиљно посветити и стати иза идеје повратка монархије, при том не водећи страначку политику. Није било лако одолети притисцима, који су дошли поред материјалних потешкоћа. Ипак, време је показало да овако један тежак задатак, није немогуће остварити.
Из популарне Касине, где се родила идеја о монархистичком удружењу које ће деловати као невладино и нестраначко, преко Ресавске 6 и кутка у Београдској 18, у којима је била смештена канцеларија, ево нас у Влајковићевој 4, преко пута Дома Народне скупштине и надомак некадашњег Двора. То је доказ да нисмо узалудно радили и да монархистичка мисао јесте жива.
Уз помоћ поука које проналазимо у животима и делима Вожда Карађорђа, државничкој мудрости кнеза Александра, племенитошћу и демократским начелима краља Петра I, витештву краља Александра Ујединитеља и патњама Краља Петра II, постигли смо много, али смо испред свега научили шта значи волети свој народ, своју Отаџбину и свога Краља.
Заиста није био мали допринос Удружења у промоцији српског монархизма. Из дана у дан се актуелизује питање обнове монархије као државног уређења наше земље, а све анкете јавног мишљења потврђују да та опција ужива већинску подршку грађана Србије. Чињеница је да наше монархистичко становиште није засновано искључиво на сентименталности помешаној са носталгијом, него и на рационалном виђењу монархије као озбиљне алтернативе за решавање наших националних проблема. Уосталом, то је мишљење које преовладава код грађана, који управо у монархији препознају потенцијал за напредан наше државе.
Наши чланови су своју искреност и оданост Круни показали небројано пута: учешћима у активности Двора, волонтирањем у Фондацији Принцезе Катарине, самосталним организовањем бројних хуманитарних акција, одласцима на одавање поште сенима наших предака у Орашцу, на Опленцу, Зејтинлику и другим местима где почивају српски јунаци… Увек смо били вођени истом идејом, свесни да дајемо највише што можемо зарад онога у шта верујемо.
Посебне заслуге припадају Краљевој омладини, младом нараштају нашег Удружења, која је показала залагање и спремност да на себе прими врло тешке задатке, те да их непогрешиво изврши.
Данас, пуних седам година од оснивања Краљеве омладине, односно пет година од почетка рада под именом Удружења Краљевина Србија, можемо слободно рећи да смо успели у намери да освежимо сећање на времена из наше славне прошлости, али и да смо знатно ближе тренутку када ће српску државу поново красити краљевска круна дома Карађорђевића.
Пола деценије је иза нас. Она је била препуна мукотрпног рада, труда, напора, пожртвовања и одрицања, али и лепих тренутака испуњених поносом и узвишеношћу. Остали смо доследни нашим идеалима, достојанствени у нашој борби, никада не начинивши нити један инцидент, не сломивши ништа и не угрозивши никога.
Желимо и дубоко верујемо, да ће нам године пред нама коначно донети испуњење нашег циља, те да нас у наредних 5 година буде још више и да ћемо се поново сабрати и славити васпостављање монархије.
Да заједно крунишемо Србију!
Живела Србија!
Живео Краљ!
Аутор текста – господин Филип Пејковић, члан Удружења Краљевина Србија
No Comments