ЛИЧНИ СТАВ – РЕХАБИЛИТАЦИЈА – КАО ПОВРАТАК РАНИЈЕГ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ПОСЛЕ ПРЕЛЕЖАНОГ ВИРУСА КОМУНИЗМА

У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Стефана Стефановића – „РЕХАБИЛИТАЦИЈА као повратак ранијег здравственог стања после прележаног вируса комунизма“

Фрапантни судски поступак против Ђенерала Драже Михаиловића у коме  је осуђен за тобоже издају, у коме су окривљеном ускраћена сва могућа људска и процесна права, где је монтирани процес диригован палицом Титовог питбула Леке Ранковића да би победници писали историју, преузели ратне ловоре, а пак спочитали издају четницима, негативни је преседан у новијој историји. Политичку позадину идеолошког прогона осликава жеља за учвршћивањем Титове диктатуре, освета Равногорском покрету и затирање семена Српства, Православља, Краља и Отаџбине. Без патетике се може рећи да је сам Нирнбершки процес нацистима био хуманији, а сам Хитлер не би проживео такву тортуру да је изашао пред лице правде…( у притвору су Чичу комунисти мучили дрогирањем, а пацова су му стављали на стомак и преко тога металну мрежу да би са ужареним металом терали пацова који би се бранећи копрцао и гризао стомак…)

Етимолошки значење речи рехабилитација је од латинске речи rehabilitare, што по речнику Вујаклији означава успостављање, повраћај изгубљених права, враћање у раније стање, вратити добар глас, част, углед.

Добар глас генерал Дража Михаиловић није изгубио, јер се по нашој чувеној српској пословици каже добар глас далеко се чује, па су за Чичу само речи хвале говорили Американци, Енглези, Французи као и други савезници па је исти одликован и ордењем. Част Чича није никад ни изгубио, јер част као скуп моралних особина коју једна личност поседује,  свакако је красила племенитог и великог човека као што је Дража Михаиловића, велико родољуб и борца за ослобођење Србије. Прави, родољубиви, побожни, частољубиви и поштени Срби су увек поштовали Дражу, док су ови другосрбијанци у кризи идентитета, мрзели чичу као издајника, кољача, великосрбијанца, фашисту, нацисту итд. итд. Очигледно је тој нашој браћи беузмној потребно да се још који пут бућну у воду крштења па док им се крштење не прими (по речима великог глумца Данила Лазовића). А судска одлука о рехабилитацији генерала Михаиловића ће им свакако бити добар путоказ. А како сам чича каже „Завршну реч о мени и мом делу ће дати сама историја“.

Наиме, сама Судска рехабилитација означава поступак поништења незаконитих судских одлука, свих  правних последица које је та одлука произвела, тако да се осуђено лице ослобађа кривице за коју је суђено. Овај правни институт је настао у посттоталитарним демократским државама као вид разлаза са претходним  режимом попут наци-фашистичког или комунистичког режима. Поред закона о реституцији односно денационализацији,  ту су и закон о отварању тајних досије који у Србији постоји само као нацрт закона, закона о лустрацији који је донет али се није померио са мртвог слова на папиру и закона о рехабилитацији који је успешно спроведен и у завршној фази, а сви они представљају корпус правних регулатива за ослобођање одређеног државног система из канџи ауторитавне диктатуре.

Поставља се велико питање докле је Србија стигла у том процесу, када је било потребно 70 година да се рехабилитује официр краљеве војске, истакнути борац Првог светског рата, први герилац слободне Европе, идеолог Бога, краља и отаџбине или најједноставније и најприсније Чича Дража?  И колико су деца комунизма уплели своје пипке попут хидре у механизме државе, у виду вечних тајних служби и њихових ескадрона смрти, система безбедности, партократије, диктатуре секуларизма, материјализма и атеизма, пропаганде однарођавања људи од породице, Бога и отаџбине. Сам поступак рехабилитације ђенерала је трајао 9 година, а по правничкој тежини рехабилитација спада у лаку групу ванпарничних поступака, који се могу решити и за 1 годину,што све говори о страху који се увукао у кости судија, тужилаца још од 1946. године  и моћи коју комунисти и УДБаши и даље имају у држави Србији.

Нека овај 14. мај буде један од најважнијих датума у српској историји, одмах после 28. јуна, јер свакако по речима равноапостолног светог Николаја Велимировића, Дражу ће историја подићи у ранг косовских јунака, а ово је управо тај дан који је велики наш Златоусти учитељ имао на уму. Јер 28. јуна војска цара Лазара се успротивила Турском освајачу, 28. јуна Гаврило је пуцао у срце непријатељске Европе, 14. маја 1941. године је Дража подигао први барјак Слободне Европе на Равној гори, храбро прокосећи Хитлеру и Мусолинију,  а овог 14. маја 2015. године је, надам се, отпочео процес декомунизације Србије, ослобађање од срамне прошлости комунистичких џелата и одавање почасти истинским јунацима. 70. дугих година смо чекали излазак из мрачног тунела комунизма, који нам је нанео зла више него 500 година под Турцима. А ова судска одлука о рехабилитацији Драже Михаиловића, је свакако помиловање осуђеног од непостојеће издаје, клањање лику и делу великог Чиче, ревизија историје, извињење равногорском покрету и одавање славе борцима за слободу српског народа од нацизма, фашизма и комунизма  али и својеврсни заветни папир овом поколењу да му смернице у животу буду Бог, Слобода, Отаџбина и Част и поштовање Небеске Србије. Јер ако се не поклонима сенама својих предака, ако не побројимо кости наших мученика, јунака и витезова, ако се не саберемо око светих глава наших владара и светитеља српских, ако не поштујемо крв којом се писала граница, крв којом се заливала земља потомака, крв која се уливала у темељ Српске државе, нема нам спаса! Браћо, поздрављам вас  поздравом Са вером у Бога, за Чичу и отаџбину!

*Божјом промишљу и чудним путевима, само Њему знаним, требало би и да се заврши  рехабилитација Николе Калабића комаданта Горске Гарде и првог Дражиног човека, по мом скромном мишљењу мени још битнија рехабилитација, јер је Калабић облаган и оклеветан, па су многи Срби и четници па чак и угледни историчари поверовали у издају Драже од Калабића и његове предаје комунистима. Сама та идеја, фалсификати рукописа као и појава лажног Калабића су рађени са великим трудом у циљу дискредитовања равногорског покрета.  Калабић је заслужио поштовање народа, историје и државе Србије, свакако као велики професионалац геодетске струке (у Ваљевском катастру се и дан-данас користе његови премери), главни комадант елитне Горске Гарде, велики борац против фашизма и комунизма, један од најзаслужнијих ослободилаца Србије од Немачког окупатора.

Аутор текста – господин Стефан Стефановић, дипломирани правник

Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.