U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Stefana Stefanovića – „REHABILITACIJA kao povratak ranijeg zdravstvenog stanja posle preležanog virusa komunizma“
Frapantni sudski postupak protiv Đenerala Draže Mihailovića u kome je osuđen za tobože izdaju, u kome su okrivljenom uskraćena sva moguća ljudska i procesna prava, gde je montirani proces dirigovan palicom Titovog pitbula Leke Rankovića da bi pobednici pisali istoriju, preuzeli ratne lovore, a pak spočitali izdaju četnicima, negativni je presedan u novijoj istoriji. Političku pozadinu ideološkog progona oslikava želja za učvršćivanjem Titove diktature, osveta Ravnogorskom pokretu i zatiranje semena Srpstva, Pravoslavlja, Kralja i Otadžbine. Bez patetike se može reći da je sam Nirnberški proces nacistima bio humaniji, a sam Hitler ne bi proživeo takvu torturu da je izašao pred lice pravde…( u pritvoru su Čiču komunisti mučili drogiranjem, a pacova su mu stavljali na stomak i preko toga metalnu mrežu da bi sa užarenim metalom terali pacova koji bi se braneći koprcao i grizao stomak…)
Etimološki značenje reči rehabilitacija je od latinske reči rehabilitare, što po rečniku Vujakliji označava uspostavljanje, povraćaj izgubljenih prava, vraćanje u ranije stanje, vratiti dobar glas, čast, ugled.
Dobar glas general Draža Mihailović nije izgubio, jer se po našoj čuvenoj srpskoj poslovici kaže dobar glas daleko se čuje, pa su za Čiču samo reči hvale govorili Amerikanci, Englezi, Francuzi kao i drugi saveznici pa je isti odlikovan i ordenjem. Čast Čiča nije nikad ni izgubio, jer čast kao skup moralnih osobina koju jedna ličnost poseduje, svakako je krasila plemenitog i velikog čoveka kao što je Draža Mihailovića, veliko rodoljub i borca za oslobođenje Srbije. Pravi, rodoljubivi, pobožni, častoljubivi i pošteni Srbi su uvek poštovali Dražu, dok su ovi drugosrbijanci u krizi identiteta, mrzeli čiču kao izdajnika, koljača, velikosrbijanca, fašistu, nacistu itd. itd. Očigledno je toj našoj braći beuzmnoj potrebno da se još koji put bućnu u vodu krštenja pa dok im se krštenje ne primi (po rečima velikog glumca Danila Lazovića). A sudska odluka o rehabilitaciji generala Mihailovića će im svakako biti dobar putokaz. A kako sam čiča kaže „Završnu reč o meni i mom delu će dati sama istorija“.
Naime, sama Sudska rehabilitacija označava postupak poništenja nezakonitih sudskih odluka, svih pravnih posledica koje je ta odluka proizvela, tako da se osuđeno lice oslobađa krivice za koju je suđeno. Ovaj pravni institut je nastao u posttotalitarnim demokratskim državama kao vid razlaza sa prethodnim režimom poput naci-fašističkog ili komunističkog režima. Pored zakona o restituciji odnosno denacionalizaciji, tu su i zakon o otvaranju tajnih dosije koji u Srbiji postoji samo kao nacrt zakona, zakona o lustraciji koji je donet ali se nije pomerio sa mrtvog slova na papiru i zakona o rehabilitaciji koji je uspešno sproveden i u završnoj fazi, a svi oni predstavljaju korpus pravnih regulativa za oslobođanje određenog državnog sistema iz kandži autoritavne diktature.
Postavlja se veliko pitanje dokle je Srbija stigla u tom procesu, kada je bilo potrebno 70 godina da se rehabilituje oficir kraljeve vojske, istaknuti borac Prvog svetskog rata, prvi gerilac slobodne Evrope, ideolog Boga, kralja i otadžbine ili najjednostavnije i najprisnije Čiča Draža? I koliko su deca komunizma upleli svoje pipke poput hidre u mehanizme države, u vidu večnih tajnih službi i njihovih eskadrona smrti, sistema bezbednosti, partokratije, diktature sekularizma, materijalizma i ateizma, propagande odnarođavanja ljudi od porodice, Boga i otadžbine. Sam postupak rehabilitacije đenerala je trajao 9 godina, a po pravničkoj težini rehabilitacija spada u laku grupu vanparničnih postupaka, koji se mogu rešiti i za 1 godinu,što sve govori o strahu koji se uvukao u kosti sudija, tužilaca još od 1946. godine i moći koju komunisti i UDBaši i dalje imaju u državi Srbiji.
Neka ovaj 14. maj bude jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, odmah posle 28. juna, jer svakako po rečima ravnoapostolnog svetog Nikolaja Velimirovića, Dražu će istorija podići u rang kosovskih junaka, a ovo je upravo taj dan koji je veliki naš Zlatousti učitelj imao na umu. Jer 28. juna vojska cara Lazara se usprotivila Turskom osvajaču, 28. juna Gavrilo je pucao u srce neprijateljske Evrope, 14. maja 1941. godine je Draža podigao prvi barjak Slobodne Evrope na Ravnoj gori, hrabro prokoseći Hitleru i Musoliniju, a ovog 14. maja 2015. godine je, nadam se, otpočeo proces dekomunizacije Srbije, oslobađanje od sramne prošlosti komunističkih dželata i odavanje počasti istinskim junacima. 70. dugih godina smo čekali izlazak iz mračnog tunela komunizma, koji nam je naneo zla više nego 500 godina pod Turcima. A ova sudska odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića, je svakako pomilovanje osuđenog od nepostojeće izdaje, klanjanje liku i delu velikog Čiče, revizija istorije, izvinjenje ravnogorskom pokretu i odavanje slave borcima za slobodu srpskog naroda od nacizma, fašizma i komunizma ali i svojevrsni zavetni papir ovom pokolenju da mu smernice u životu budu Bog, Sloboda, Otadžbina i Čast i poštovanje Nebeske Srbije. Jer ako se ne poklonima senama svojih predaka, ako ne pobrojimo kosti naših mučenika, junaka i vitezova, ako se ne saberemo oko svetih glava naših vladara i svetitelja srpskih, ako ne poštujemo krv kojom se pisala granica, krv kojom se zalivala zemlja potomaka, krv koja se ulivala u temelj Srpske države, nema nam spasa! Braćo, pozdravljam vas pozdravom Sa verom u Boga, za Čiču i otadžbinu!
*Božjom promišlju i čudnim putevima, samo Njemu znanim, trebalo bi i da se završi rehabilitacija Nikole Kalabića komadanta Gorske Garde i prvog Dražinog čoveka, po mom skromnom mišljenju meni još bitnija rehabilitacija, jer je Kalabić oblagan i oklevetan, pa su mnogi Srbi i četnici pa čak i ugledni istoričari poverovali u izdaju Draže od Kalabića i njegove predaje komunistima. Sama ta ideja, falsifikati rukopisa kao i pojava lažnog Kalabića su rađeni sa velikim trudom u cilju diskreditovanja ravnogorskog pokreta. Kalabić je zaslužio poštovanje naroda, istorije i države Srbije, svakako kao veliki profesionalac geodetske struke (u Valjevskom katastru se i dan-danas koriste njegovi premeri), glavni komadant elitne Gorske Garde, veliki borac protiv fašizma i komunizma, jedan od najzaslužnijih oslobodilaca Srbije od Nemačkog okupatora.
Autor teksta – gospodin Stefan Stefanović, diplomirani pravnik
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
No Comments