У оквиру рубрике Лични став прочитајте текст г. Андрије Шошића, члана управног одбора Удружења Краљевина Србија – „Сабље за ратнике“.
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
Кроз нашу светлу историју никада нисмо оскудевали у јунацима, који су својом храброшћу и својим ратничким умећем надахњивали генерације Срба. У плејади ратника који су нас задужили својим јунаштвом, издваја се Краљ Александар I Карађорђевић. Признање за војничке способности у ратовима 1912-1918. године Краљу Александру одали су поред осталих, Французи 1916. године и Херцеговци 1920. године. Тада Регент Александар на поклон је добио, а у знак признања за своју храброст, сабље.
Још 1913. године, након Балканских ратова, Срби у Босни и Херцеговини носили су се мишљу да пошаљу Престолонаследнику Александру једну сабљу, и на тај начин покажу где су њихова срца, и где је њихова мисао. На ту идеју дошао је Коста Костић, каснији директор Српске централне привредне банке у Мостару. И о томе је писао својим пријатељима Др Урошу Круљу и Ристи Радуловићу у Сарајеву. Наравно због почетка Првог светског рата нису успели да то и ураде.
Након Првог светског рата, 1920. године говорило се о томе да ће Престолонаследник Александар доћи у Босну. Др Урош Круљ писао је Кости Костићу: „Ја ти јављам равнања ради на вријеме, да можете одмах почети са припремама за дочек. Сад би могли остварити оно, што си ти давно предлагао, да Му као поклон Мостараца дадете израдити једну лепу сабљу у каквом старинском стилу (димискију) са урезаним именима свију великих бојева и победа (места и датум) задњих ратова за ослобођење од 1912-1918.“
Након тога направљен је одбор који се сложио да поклон Престолонаследнику Александру буде сабља. Коста Костић је са члановима одбора Салком Баљићем и Цвитаном Спужевићем израдио нацрт сабље. Сабља је набављена код бечке фирме Carl Radnitzky, а Ђорђе Додер мостарски мајстор послат је у име одбора да погоди, надзире рад и донесе сабљу. Првобитно је сабљу Регенту требало да преда Алекса Шантић, а како због болести није могао, сабљу је предао Смајо Ћемаловић приликом регентове посете Сарајеву.
Сабља димискија, од сребра и злата, на корицама сабље уписане су значајније битке у којима је Краљ Александар учествовао, балчак (дршка) је од злата са иницијалима Престолонаследника са Круном и 42 брилијанта данас се чува на Опленцу у кући Краља Петра. Сабља је 2013. године доношена у Београд на Краљевски Двор и стајала је на сандуку Краља Петра II приликом повратка посмртних остатака у земљу.
Престолонаследник Александар са сабљом свог деде
За време Првог светског рата, а после преласка Албаније у марту 1916. године Регент Александар је отишао у посету Француској. Том приликом поред бројних манифестација приређених њему у част и бројних признања, Регент Александар добио је од народа Француске на поклон и сабљу.
Регент Александар у посети Француској 1916.
Деца свих узраста из Француских школа даривала су Регента Александра сабљом у знак дивљења Француске, Србији за њену тврдоглаву одбрано од освајача. Дршка од сабље направљена је од злата са смарагдима и другим драгим камењем, у сечиву је златотиском написано:
„Право без мане, без страха, твоја душа је моја душа, О Краљу!“ На дршци која је у рељефу од злата, представљен је човек (Србија), кога покушавају да угуше три змије (Аустрија, Немачка и Турска) са којима се он бори, док четврта змија (Бугарска) покушава да га убија са леђа и он је гази.
Сабља је нестала за време или након Другог светског рата и данас се не зна где се налази.
Аутор текста – господин Андрија Шошић, члан управног одбора Удружења Краљевина Србија
