U okviru rubrike Lični stav pročitajte tekst g. Andrije Šošića, člana upravnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija – „Sablje za ratnike“.
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
Kroz našu svetlu istoriju nikada nismo oskudevali u junacima, koji su svojom hrabrošću i svojim ratničkim umećem nadahnjivali generacije Srba. U plejadi ratnika koji su nas zadužili svojim junaštvom, izdvaja se Kralj Aleksandar I Karađorđević. Priznanje za vojničke sposobnosti u ratovima 1912-1918. godine Kralju Aleksandru odali su pored ostalih, Francuzi 1916. godine i Hercegovci 1920. godine. Tada Regent Aleksandar na poklon je dobio, a u znak priznanja za svoju hrabrost, sablje.
Još 1913. godine, nakon Balkanskih ratova, Srbi u Bosni i Hercegovini nosili su se mišlju da pošalju Prestolonasledniku Aleksandru jednu sablju, i na taj način pokažu gde su njihova srca, i gde je njihova misao. Na tu ideju došao je Kosta Kostić, kasniji direktor Srpske centralne privredne banke u Mostaru. I o tome je pisao svojim prijateljima Dr Urošu Krulju i Risti Raduloviću u Sarajevu. Naravno zbog početka Prvog svetskog rata nisu uspeli da to i urade.
Nakon Prvog svetskog rata, 1920. godine govorilo se o tome da će Prestolonaslednik Aleksandar doći u Bosnu. Dr Uroš Krulj pisao je Kosti Kostiću: „Ja ti javljam ravnanja radi na vrijeme, da možete odmah početi sa pripremama za doček. Sad bi mogli ostvariti ono, što si ti davno predlagao, da Mu kao poklon Mostaraca dadete izraditi jednu lepu sablju u kakvom starinskom stilu (dimiskiju) sa urezanim imenima sviju velikih bojeva i pobeda (mesta i datum) zadnjih ratova za oslobođenje od 1912-1918.“
Nakon toga napravljen je odbor koji se složio da poklon Prestolonasledniku Aleksandru bude sablja. Kosta Kostić je sa članovima odbora Salkom Baljićem i Cvitanom Spuževićem izradio nacrt sablje. Sablja je nabavljena kod bečke firme Carl Radnitzky, a Đorđe Doder mostarski majstor poslat je u ime odbora da pogodi, nadzire rad i donese sablju. Prvobitno je sablju Regentu trebalo da preda Aleksa Šantić, a kako zbog bolesti nije mogao, sablju je predao Smajo Ćemalović prilikom regentove posete Sarajevu.
Sablja dimiskija, od srebra i zlata, na koricama sablje upisane su značajnije bitke u kojima je Kralj Aleksandar učestvovao, balčak (drška) je od zlata sa inicijalima Prestolonaslednika sa Krunom i 42 brilijanta danas se čuva na Oplencu u kući Kralja Petra. Sablja je 2013. godine donošena u Beograd na Kraljevski Dvor i stajala je na sanduku Kralja Petra II prilikom povratka posmrtnih ostataka u zemlju.
Prestolonaslednik Aleksandar sa sabljom svog dede
Za vreme Prvog svetskog rata, a posle prelaska Albanije u martu 1916. godine Regent Aleksandar je otišao u posetu Francuskoj. Tom prilikom pored brojnih manifestacija priređenih njemu u čast i brojnih priznanja, Regent Aleksandar dobio je od naroda Francuske na poklon i sablju.
Regent Aleksandar u poseti Francuskoj 1916.
Deca svih uzrasta iz Francuskih škola darivala su Regenta Aleksandra sabljom u znak divljenja Francuske, Srbiji za njenu tvrdoglavu odbrano od osvajača. Drška od sablje napravljena je od zlata sa smaragdima i drugim dragim kamenjem, u sečivu je zlatotiskom napisano:
„Pravo bez mane, bez straha, tvoja duša je moja duša, O Kralju!“ Na dršci koja je u reljefu od zlata, predstavljen je čovek (Srbija), koga pokušavaju da uguše tri zmije (Austrija, Nemačka i Turska) sa kojima se on bori, dok četvrta zmija (Bugarska) pokušava da ga ubija sa leđa i on je gazi.
Sablja je nestala za vreme ili nakon Drugog svetskog rata i danas se ne zna gde se nalazi.
Autor teksta – gospodin Andrija Šošić, član upravnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija
