Врховни Командант војске Краљевине Србије Њ.К.В. Регент Александар, 21. јануара 1916. године у медовском пристаништу, одбија понуду да се торпиљером одвезе у Бриндизи на лечење после операције:

„Ја ћу овде остати да пратим укрцавање трупа и избеглица. И кад последњи мој војник буде укрцан, онда ће доћи ред и на мене. Тада ћу ја кренути, пре – не! Ја ћу бити последњи који напушта Отаџбину!“

Истог дана се опрашта и са својим дедом Краљем Николом, који одлази за Бриндизи.

-Ђедо хвала теби и италијанском краљу. Али ја се од својих војника раставити нећу. Судбина њихова и моја је судбина!

Загрлили су се и изљубили. Ђедо је плакао. Као да је предосећао да се више никада неће видети.“

По сећању ђенерала Милана Недића.

Текст преузет са Фејсбук стране „Српска историја“ којој захваљујемо на овом подсећању!

   

A1 naredba povlacenje 1916