LIČNI STAV – ZAŠTO JE MONARHIJA JEFTINIJA OD REPUBLIKE

U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Uroša Parezanovića, generalnog sekretara Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija – „Zašto je monarhija jeftinija od republike“.

Uvodna napomena: Tekst je pisan 2011. godine i sve cifre iznete u njemu i u primerima koji ga prate su iz tog perioda, ali to ne umanjuje njegovu aktuelnost danas.

Jedna od prednosti monarhije u odnosu na republiku je i ta što je monarhistički sistem jeftiniji od republikanskog. Protivnici ideje da bi Srbija trebalo da bude Kraljevina često osporavaju ovu činjenicu, govoreći da u republici predsednik dobija platu, a u monarhiji Kralj apanažu i da tako nema razlike u sredstvima koja se izdvajaju. Međutim, pobornici ove tvrdnje zaboravljaju da republikansko uređenje podrazumeva da se na svakih 5 godina, prema važećim zakonima Republike Srbije, organizuju i održavaju predsednički izbori, na čiju organizaciju, kampanje kandidata, sprovođenje glasanja i slično se troše značajna sredstva. Neko bi rekao: „Da to je tačno, ali izbori su na 5 godina, nisu svake godine, tako da novac koji se troši nije toliko velika stavka u budžetu“. Ja se ni sa ovom tvrdnjom ne bih složio, jer Srbija na žalost nije bogata država, i kao takva ona mora da vodi računa o apsolutno svakom dinaru koji ulazi i izlazi iz državne kase. Mi nemamo toliko bogatstvo da bi mogli da ga olako razbacujemo, ako već postoji mogućnost jeftinijeg i efikasnijeg rešenja.

Osim toga, postoji još jedna činjenica koja osporava tvrdnju da nema razlike u troškovima republikanskog i monarhističkog sistema. Tačno je da i predsednik republike i Kralj primaju određenu nadoknadu za vršenje svoje dužnosti. Međutim, postoji nešto što se često zaboravlja, a to je da po Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike Srbije, svaki predsednik po isteku svog mandata još 6 meseci ima pravo da prima platu u njenom punom iznosu. Po isteku ovog roka, ukoliko se ne zaposli na drugom radnom mestu, on ima pravo na sredstva u iznosu 80 odsto od predsedničke plate dok se ne zaposli ili stekne uslov za penziju, a i kada se zaposli ili penzioniše, ukoliko mu je zarada manja od 80 procenata predsedničke plate od države će dobijati nadoknadu u visini te razlike. Bitno je reći da ovo pravo, na razliku do 80 odsto od predsedničke plate, bivši predsednik uživa DOŽIVOTNO (izvor Blic: https://goo.gl/2rznfY ).

Osim toga, svaki bivši predsednik ima pravo na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni auto sa vozačem u onolikom vremenskom periodu koliko mu je trajao mandat. Pored toga, vojska i policija ga obezbeđuju godinu dana po isteku mandata, a po potrebi i duže. Prostor, automobil i vozača obezbeđuje mu vlada, a savetnika i sekretara Generalni sekretarijat predsednika republike. Sredstva za finansiranje svih ovih stavki obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Takođe, supružnik svakog predsednika ima pravo na 20 odsto od predsedničke plate i zamrzavanje radnog staža u trajanju mandata. (Treba napomenuti da na izborima biramo samo predsednika, a supružnik, da se izrazim svakodnevnim govorom, dolazi „u paketu“ sa njim).

Da pogledamo i neke konkretne primere iz naše zemlje:

Milan Milutinović je 4. aprila 2011. počeo da koristi privilegije koje mu zakon obezbeđuje, dobio je kancelariju u zgradi SIV 3, i koristi usluge sekretara, a usluga savetnika, vozača i službenog automobila se odrekao. Na osnovu razlike između penzije i 80 posto predsedničke plate, 2011. godine kada su izneti podaci je primao 33.000 RSD mesečno (izvor https://goo.gl/W3YkjK ).

Iste privilegije je u istom trenutku 2011. godine koristio i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić. On na ime plate dobija 105.000 dinara (80 odsto od pune plate, pošto nije zaposlen, a nije ni penzioner). Takođe na raspolaganju mu je kancelarija u zgradi Palate Srbija, vozač i službeni automobil Audi A6.

Vojislav Koštunica po zakonu takođe ima pravo na ove benificije, ali ih ne koristi. Pokojni Dobrica Ćosić nije imao pravo na ove privilegije pošto je razrešen dužnosti predsednika. (Izvori: https://goo.gl/C1FH88 i https://goo.gl/Xgrq57 )

Ovo su sve činjenice koje ukazuju na to da u republici građani zemlje u istom trenutku finansiraju kako jednog aktuelnog tako i jednog ili više bivših predsednika, i to ne samo njih nego i ceo personal i državni aparat koji ih okružuje, pa čak i njihovog supružnika.

Pogledajmo hipotetički primer: predsednik A je izabran na 2 mandata, posle njega dlazi predsednik B koji odsluži jedan mandat i onda na vlast dolazi predcednik V. U trenutku dok je V na vlasti, svoja prava kao bivši prdsednici istovremeno uživaju i A i B.

Kada sve to uporedimo sa apanažom koju bi dobijao monarh i na prvi pogled je jasno koji sistem je štedljiviji i jeftiniji za državu. A kao što je već rečeno Srbija nije i nikad nije ni bila bogata država, i ako se zagledamo u našu istoriju, videćemo da je finansijski najjača i najstabilnija bila upravo u trenutku kada je ministar finansija bio Lazar Paču, čovek koji je upravo vodio takvu politiku u kojoj se vodilo računa o apsolutno svakom utrošenom dinaru.

Imperativ štednje za zemlju čiji je Budžet iz godine u godinu konstantno u deficitu se nameće sam po sebi!

Osim troškova izbora, nameće se još jedno pitanje, toliko omiljeno kod protivnika monarhije, a to je finansiranje Kraljevske rezidencije – Dvorskog kompleksa na Dedinju.

Priča da država daje sredstva za izdržavanje Kraljevske porodice Karađorđević je netačna. Država daje određeni novac za održavanje Dvorskog kompleksa, koji je bespravno otela Karađorđevićima 1945. godine. Kraljevski kompleks je izgrađen ličnim sredstvima Kralja Aleksandra Prvog, a ne državnim novcem, sa ciljem da porodica Karađorđević ima svoju privatnu rezidenciju u Beogradu, pošto su do izgradnje Dvorskog kompleksa na Dedinju članovi dinastije živeli u Starom dvoru u centru grada, u kome su se obavljali i državni poslovi.

Komunisti su 1945. godine nelegalno oteli i Dvorski kompleks i ostatak imovine Karađorđevića. 2000. godine je Nj.K.V. Prestolonasledniku Aleksandru samo vraćeno pravo da živi u Dvorskom kompleksu, koji ima status kulturnog dobra, a nije mu vraćena imovina, tako da je on danas podstanar u rođenoj kući. Svaki dinar koji država izdvoji za održavanje Dvora, a ta sredstva su iz godine u godinu sve manja i nedovoljna da pokriju potrebe, ona izdvaja za sopstvenu imovinu, do koje je doduše došla otimačinom. I nigde se ne pominje da razliku do sredstava stvarno potrebnih da ovaj izuzetan deo kulturne baštine našeg naroda ne bi načisto propao, obezbeđuje upravo Kraljevska porodica.

Dok institucije ove zemlje konačno ne vrate svu imovinu koja je bespravno oduzeta, pa među njima i Dvorski kompleks, država će morati da plaća održavanje imovine koja je u njenom vlasništvu (kako one legalne tako i ukradene).

NOVČANI IZDACI

A Održavanje izbora

Prema zvaničnim podacima Republičke izborne komisije objavljenim 03. 07. 2008. godine (Izveštaj o utrošenim sredstvima za sprovođenje predsedničkih izbora), za organizaciju i održavanje oba kruga predsedničkih izbora ukupno je potrošeno 902,7 milionaRSD. (Izvor https://goo.gl/pnn7S7 . Na linku možete pročitati i detaljnu specifikaciju troškova)

Zvanične podatke RIK-a za kasnije izbore nisam uspeo da pronađem, ali kako je preneo Blic, za predsedničke izbore 2012. godine iz budžeta je bilo izdvojeno 1,39 milijardi RSD (Izvor: https://goo.gl/tDKAei ).

S obzirom na stanje naše ekonomije, ni kasniji izdaci nikako nisu mogli da budu značajno manji od ovoga!

Poređenja radi, u Budžetu Srbije za 2011. god su za saniranje štete od zemljotresa u Kraljevu bila predviđena sredstva od 150 miliona.

B Hipotetički primer – koliko košta jedan bivši predsednik

Napomena – sve cifre su iz januara 2011.

Pretpostavićemo da bivši predsednik ne radi i ne prima penziju i da koristi usluge savetnika, sekretara, vozača, službenog automobila, kancelarije i obezbeđenja (1 policajac)

Predsednička plata u punom iznosu = 141.890 RSD (izvor https://www.predsednik.rs)

80 posto plate = 113.512 RSD

Internet izvori navode da je plata Milutinovićevog sekretara 20.000 RSD, ovaj iznos ću koristiti i za ostale zaposlene (danas su ti iznosi i veći).

Prva godina posle mandata:

Po isteku prve godine bivši predsednik gubi pravo na državno obezbeđenje (osim ako se drugačije ne proceni)

Ostale 4 godine:

Prema tome, na troškove bivšeg predsednika i njegovog kabineta u toku 5 godina posle silaska s funkcije potroši se 10.820.988 RSD.

U slučaju da je vladao 2 mandata, u ovom primeru taj iznos bi bio 21.231.708 RSD

Napomena: u primeru su zanemareni troškovi održavanja automobila i kancelarije, troškovi goriva kao i eventualna potreba da bivšeg predsednika obezbeđuje više od jednog pripadnika vojske ili policije. Ti iznosi još povećavaju vrednost kalkulacije. Takođe zanemareno je povećanje plate, kako predsednika tako i pratećeg osoblja.

Ne treba zaboraviti već navedenu činjenicu, da svaki bivši predsednik ukoliko ne radi doživotno ima pravo na 80 odsto plate, a ako radi ili prima penziju ima pravo na razliku.

To znači da u jednom trenutku može postojati 5, 6 ljudi koji ne rade ništa,a iz budžeta dobijaju 1.362.144 dinara godišnje (obračunato po vrednosti plate iz januara 2011.).

Autor teksta – Uroš Parezanović, generalni sekretar i šef resora za odnose s javnošću Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija

Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.