У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г. Уроша Парезановића, председника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија – „Зашто је значајно Краљевско венчање“.

   

Текстови у рубрици „Лични став“ представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија

   

7. октобра 2017. десиће се један веома битан догађај – тог дана у Саборној цркви у Београду ће се венчати Њ.К.В. Принц Филип, син Њ.К.В. Престолонаследника Александра, потомак славног вожда Карађорђа и госпођица Даница Маринковић.

Свака свадба је по својој природи леп и весео догађај коме се многи радују, али ова је нешто посебно. Не жени се било ко, него потомак оних људи који су поставили темеље наше земље, градили је и изградили (да би касније дошли неки други који су умели само да уништавају, али не желим да сада причом о њима кварим овај текст). Ово је догађај који није значајан само за монархисте и поштоваоца Краљевске породице, који му се наравно највише и радују, него за целу Србију.

То је пре свега један историјски догађај за нашу земљу – ово ће бити прва Краљевска свадба која се након 95 година дешава у нашој земљи! 06. јуна 1922. године Београд и Србија су уживали у спектакуларном венчању витешког Краља Александра Првог и Краљице Марије. Династија је добила наследнике Круне, а земља брижну и добру Краљицу која је својим доброчинством заслужила епитет Краљице Мајке и љубав целог народа.

Од тада у нашој земљи више није било Краљевских венчања. Њ.В. Краљ Петар Други  и Њ.К.В. Престолонаследник Александар су се, из добро познатих историјских разлога, не својом вољом, венчали далеко од своје отаџбине. Зато сада ствари најзад долазе на своје место, па ћемо након два принчевска венчања – свадби синова Њ.К.В. Краљевића Томислава – Принца Михајла и Принцезе Љубице и Принца Ђорђа и Принцезе Фелон, имати најзад и једно склапање брака из директне линије наследника српског трона.

Значајна је и историјска паралела, да се у години у којој обележавамо 800 година од првог крунисања Краља Стефана Првовенчаног и првог међународног признања Србије као суверене земље венчава управо потомак славних Немањића (венчањем Краља Александра Првог и Краљице Марије дошло је до везе Краљевске породице Карађорђевић са светородном лозом Немањића, пошто је Краљица Марија по женској линији потомак Краља Драгутина, преко његове ћерке Јелисавете.)

С друге стране, ово је догађај који ће у Србију довести велики број угледних и значајних људи из Европе и света. Сетимо се само 70. рођендана Њ.К.В. Престолонаследника Александра када су због наше Краљевске породице у Београд дошли Краљ Карл Густав XVI и Краљица Силвија од Шведске, Принц Алберт од Монака, шпанска Краљица-мајка Софија и многи други угледни гости који у нашу земљу долазе искључиво због пријатељства са династијом Карађорђевић. Захваљујући нашој Краљеској породици они долазе у нашу земљу и могу да је боље упознају и тако разбију све оне негативне стереотипе.

У земљама које су, на срећу њихових становника, и даље монархије, догађаји попут овог имају статус државног празника. Колико су они значајни за земљу говори и податак да је приход града Лондона након венчања Принца Вилијема и Принцезе Кејт износио око 107 милиона фунти (трошкови венчања су били око 20 милиона), а овај догађај је уживо праћен широм света као једна од најбитнијих вести те године, док су сва истраживања показала да је након свадбе порасло поверење грађана у британску монархију. Оваква дешавања јачају осећање припадности народу. Наравно, не можемо поредити Србију и Енглеску, али ове ствари нам говоре какво би тек интересовање за Србију изазвала предстојећа Краљевска свадба да је наша земља монархија.

У сваком случају, сваком ројалисти ће ово бити један леп и велики догађај, пун среће и радости. Оствариће се жеља многих од нас да се један од наших принчева ожени и то девојком из наше земље, што би се рекло „из народа“. Из оног истог народа из ког је потекла и о коме толико брине и за ког неуморно ради наша Краљевска породица.

Преостаје нам само да младенцима пожелимо дуг и срећан живот испуњен љубављу, пажњом и нежношћу!

    

Аутор текста – Урош Парезановић, председник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија