U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Uroša Parezanovića, predsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija – „Zašto je značajno Kraljevsko venčanje“.
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija
7. oktobra 2017. desiće se jedan veoma bitan događaj – tog dana u Sabornoj crkvi u Beogradu će se venčati Nj.K.V. Princ Filip, sin Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra, potomak slavnog vožda Karađorđa i gospođica Danica Marinković.
Svaka svadba je po svojoj prirodi lep i veseo događaj kome se mnogi raduju, ali ova je nešto posebno. Ne ženi se bilo ko, nego potomak onih ljudi koji su postavili temelje naše zemlje, gradili je i izgradili (da bi kasnije došli neki drugi koji su umeli samo da uništavaju, ali ne želim da sada pričom o njima kvarim ovaj tekst). Ovo je događaj koji nije značajan samo za monarhiste i poštovaoca Kraljevske porodice, koji mu se naravno najviše i raduju, nego za celu Srbiju.
To je pre svega jedan istorijski događaj za našu zemlju – ovo će biti prva Kraljevska svadba koja se nakon 95 godina dešava u našoj zemlji! 06. juna 1922. godine Beograd i Srbija su uživali u spektakularnom venčanju viteškog Kralja Aleksandra Prvog i Kraljice Marije. Dinastija je dobila naslednike Krune, a zemlja brižnu i dobru Kraljicu koja je svojim dobročinstvom zaslužila epitet Kraljice Majke i ljubav celog naroda.
Od tada u našoj zemlji više nije bilo Kraljevskih venčanja. Nj.V. Kralj Petar Drugi i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar su se, iz dobro poznatih istorijskih razloga, ne svojom voljom, venčali daleko od svoje otadžbine. Zato sada stvari najzad dolaze na svoje mesto, pa ćemo nakon dva prinčevska venčanja – svadbi sinova Nj.K.V. Kraljevića Tomislava – Princa Mihajla i Princeze Ljubice i Princa Đorđa i Princeze Felon, imati najzad i jedno sklapanje braka iz direktne linije naslednika srpskog trona.
Značajna je i istorijska paralela, da se u godini u kojoj obeležavamo 800 godina od prvog krunisanja Kralja Stefana Prvovenčanog i prvog međunarodnog priznanja Srbije kao suverene zemlje venčava upravo potomak slavnih Nemanjića (venčanjem Kralja Aleksandra Prvog i Kraljice Marije došlo je do veze Kraljevske porodice Karađorđević sa svetorodnom lozom Nemanjića, pošto je Kraljica Marija po ženskoj liniji potomak Kralja Dragutina, preko njegove ćerke Jelisavete.)
S druge strane, ovo je događaj koji će u Srbiju dovesti veliki broj uglednih i značajnih ljudi iz Evrope i sveta. Setimo se samo 70. rođendana Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra kada su zbog naše Kraljevske porodice u Beograd došli Kralj Karl Gustav XVI i Kraljica Silvija od Švedske, Princ Albert od Monaka, španska Kraljica-majka Sofija i mnogi drugi ugledni gosti koji u našu zemlju dolaze isključivo zbog prijateljstva sa dinastijom Karađorđević. Zahvaljujući našoj Kraljeskoj porodici oni dolaze u našu zemlju i mogu da je bolje upoznaju i tako razbiju sve one negativne stereotipe.
U zemljama koje su, na sreću njihovih stanovnika, i dalje monarhije, događaji poput ovog imaju status državnog praznika. Koliko su oni značajni za zemlju govori i podatak da je prihod grada Londona nakon venčanja Princa Vilijema i Princeze Kejt iznosio oko 107 miliona funti (troškovi venčanja su bili oko 20 miliona), a ovaj događaj je uživo praćen širom sveta kao jedna od najbitnijih vesti te godine, dok su sva istraživanja pokazala da je nakon svadbe poraslo poverenje građana u britansku monarhiju. Ovakva dešavanja jačaju osećanje pripadnosti narodu. Naravno, ne možemo porediti Srbiju i Englesku, ali ove stvari nam govore kakvo bi tek interesovanje za Srbiju izazvala predstojeća Kraljevska svadba da je naša zemlja monarhija.
U svakom slučaju, svakom rojalisti će ovo biti jedan lep i veliki događaj, pun sreće i radosti. Ostvariće se želja mnogih od nas da se jedan od naših prinčeva oženi i to devojkom iz naše zemlje, što bi se reklo „iz naroda“. Iz onog istog naroda iz kog je potekla i o kome toliko brine i za kog neumorno radi naša Kraljevska porodica.
Preostaje nam samo da mladencima poželimo dug i srećan život ispunjen ljubavlju, pažnjom i nežnošću!
Autor teksta – Uroš Parezanović, predsednik Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija
