У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Милоша Маринковића, потпредседника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију – „Зашто ми?“.
Огроман део нашег чланства чине млади. Они који су највећа нада ове земље. Многи од нас често дођу у ситуацију да им неки поставе питања као што су нпр. „зашто све то радите, а не примате плату?“ или „шта добијате од Краља?“, „ шта имате од тога?“, „зашто не трошите време на неке „боље“ ствари?“ и слично. И заиста зашто? Зашто баш ми?
Зато што нисмо равнодушни! Нисмо равнодушни према судбини Србије и српског народа. Зато што је за нас смисао живота нешто више од самог провода. Зато што смо потомци мученика, домаћина и јунака. Зато што љубимо Српство. Зато што нисмо равнодушни према несрећи нашег народа. Зато што су се они пре нас борили и гинули за нас. Баш за нас! И зато што ми имамо свету дужност да се боримо за оне после нас. Зато што нас боли свака суза обесправљене деце у метохијској енклави Велика Хоча. Зато што се боримо за сваки осмех деце и добрих људи. Зато што су нам највеће светиње Вера, Отаџбина, Монархија, Правда и Слобода. Зато што се трудимо да будемо добри људи и да личимо на славне Претке. Зато што Србија нема друге деце осим нас. Зато што та наша заједничка Мајка само на нас рачуна. Зато што у нас гледају векови-и они пре нас и они после нас. Зато што имамо јасан свети циљ: обједињену, слободну, сигурну и богату Србију под светлом Круном Карађорђевића. Зато што нећемо ни да ми, а ни да они после нас купују лажне дипломе и да добијају бедан посао преко странке. Зато што нас боли свака неправда! Зато што волимо, а не мрзимо. Зато што се боримо за Истину, а против лажи. Зато што знамо каквог Престолонаследника, Принчеве и Принцезу имамо. Зато што памтимо. И зато што знамо да када остаримо и када прође свака овоземаљска жеља и када коначно закорачимо на онај свет и станемо пред Божији Суд биће важно само једно- какви смо били људи! А, какви би смо били ако нам Круна и Отаџбина нису светиње? Какви би смо били ако нисмо ништа урадили за ближње, а кроз ближње за целу Отаџбину и обратно? Зато што нам није свеједно. Зато што нам за Србију куца срце. ЗАТО!
Са Вером у Бога за Краља и Отаџбину!
Аутор текста – господин Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments