У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г. Николе Грбића, председника Градског одбора Нови Сад и члана Статутарне комисије Удружења Краљевина Србија – „Зашто је Србији неопходна монархија?“
Текстови у рубрици „Лични став“ представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија
Најлакше и најједноставније објаснити некоме зашто је за Србију нужно и неопходно решење да се врати коренима, традицији и тако окрене светлој будућности, те коначно заузме историјско место у оснивачима Европе и васпостави Краљевину лежи у следећем.
Наиме, у свакој савременој Уставној парламентарној монархији, Устав јесте највиши правни акт, са којим сви остали правни акти морају и јесу у садејству и сагласности. Следствено томе, и судство је независни орган, који ради са циљем доследне примене прописа и правила фер поступања.
У таквом систему, Влада је ИЗВРШНИ ОРГАН, дакле орган састављен од тренутне политичке и политички изабране већине, међу политичким партијама формираним, у складу са законима државе и изабраним на демократским и фер изборима. У таквом систему, систем не ради против грађана, већ сами грађани своју вољу и начин функционисања система обликују поново кроз изражавање изборне воље (поред избора, ту спадају народна иницијатива, референдум, јавне анкете, јавне похвале, али и јавне критике и други слични облици). Управо у таквом систему, систем не ради против грађана, ВЕЋ РАДИ ЗА ГРАЂАНЕ ЈЕР ОД ГРАЂАНА ЈЕ И ПОТЕКАО!
Имајући у виду све карактеристике, нашег народа, или боље рећи свих држављана наше Србије (ма којег верског, националног или другог опредељења и уверења били) Србији је монархија неопходна управо да би се успоставио СИСТЕМ ИЗ НАРОДА, СТВОРЕН ОД НАРОДА, И КОЈИ РАДИ ЗА НАРОД!
Управо зато, у свакој савременој Уставној парламентарној монархији, поред пуног и доследног поштовања закона и спровођења истих, важи максима да СИСТЕМ НЕ ЗАВИСИ ОД ВОЉЕ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА тј. ЈЕДНЕ ГРУПЕ ОКУПЉЕНЕ ОКО ТОГ ЧОВЕКА! Следствено томе, Краљ тј. Круна као институција представља надполитички елемент, неоптерећен потребом за освајање политичке моћи, јер на исту нити може нити је законима дозвољено да утиче. Круна је фактор стабилности, јединства, кохезије и споне историјско-традиционалних са морално-прогресивним вредностима.
Круна тј. Краљ као институција представља тај фактор јединства и идентификујући фактор целокупне Државе, па где држављани те исте Државе боравили (привремено или пак стално). Постављањем монархије, Србија свима ставља до знања да је наша Држава земља која поштује демократију, право избора политичког курса путем избора; која поштује људска права и слободе; која поштује приватну својину и неприкосновеност исте, као и све друге савремене, моралне и честите вредности нашег доба.
У системима републиканског облика владавине, увек постоји избор између више опција. Код нас, нажалост, на изборима се не бира ЗА, већ најчешће ПРОТИВ одређене опције. Надам се да ће се такво поступање грађана са бирачким правом изменити у наредном периоду, у наредним месецима.
Следствено чињеници да се код нас припрема промена Устава, па треба искористити прилику да се озбиљно размотри питање да ли је боље на челу државе имати изабрано лице или монарха. Изабрано лице, да би било изабрано, мора да води политичку кампању или да припада једној од политичких странака, па се поставља питање да ли ће да обавља своја Уставна овлашћења првенствено у интересу странке којој припада или непристрасно у интересу свих грађана. Такође се поставља питање да ли изабраног представника сви грађани прихватају као свога председника, или и даље неки у њему виде свог политичког противника?!
Монарх на челу државе не би имао обавезу ни према једној политичкој странци, а у народу би било прихваћен као оличење и симбол државе.
Поврх свега, у временима кризе, када један дан председничких избора кошта преко пет милиона евра, сврсисходније би било тај новац усмерити на друштвено-привредни замајац, повећање производње и повећање потрошње.
Основно и суштински битно у свакој монархији јесте правило: „Краљ је мртав. Живео Краљ!“ односно ни у ком случају не долази до прекида континуитета и парализе институција. Уместо оваквог система, имамо систем где Скупштина неће заседати док се не изабере Председник, а при томе сам Председник по Уставу нема нека велика овлашћења (изузев протоколарних). Дакле овлашћења Краља не би била ништа виша од овлашћења која Председник Државе сада поседује. Такође, не би требало ни пренебрегнути чињеницу да у републиканског облику владавине, сваки бивши председник државе има доживотну пензију, обезбеђење и друге погодности и то све на терет пореских обвезника. За разлику од тога Краљ тј. Круна има апанажу, одређену Законом и потврђену одлуком Скупштине, односно не постоји могућност да Круна сама себи одређује апанажу не зависно од могућности и реалних потреба земље. Такође, Краљ земљу оставља својим потомцима, те је зато и логично претпоставити да се Краљ према земљи односи са дужним страхопоштовањем и газдински, у маниру доброг привредника тј. доброг домаћина.
У републиканском облику владавине, када се на општим изборима бирају председник републике, и народни посланици који после бирају владу, онда имамо два центра моћи који оба имају политичку снагу и легитимитет стечен на изборима. Због те изједначене политичке моћи може се догодити да један од та два центра преузме на себе овлашћења и послове другог. Код нас где се и председник републике и народна скупштина налазе у рукама једне странке, односно коалиције окупљене око једне странке, границе надлежности су се помешале, па није сасвим јасно ко представља и води земљу. Такође, тада није сасвим јасно да ли се спољна политика води из министарства за иностране послове или из Председниковог кабинета. А нарочито због неразвијених институција и чињенице да велика већина претходних власти полази од флоскуле „пре нас хаос, после нас потоп“!
СУШТИНСКИ БИТНО ЈЕСТЕ ДА СУДБИНА ДРЖАВЕ НЕ МОЖЕ И НЕ СМЕ ЗАВИСИТИ ОД ВОЉЕ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА (или групе његових истомишљеника окупљених око њега). ДРЖАВА МОРА ДА СЕ ВОДИ ОДГОВОРНО, ПРОМИШЉЕНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО!
Управо Влада представља ДОСТОЈАНСТВО ИНСТИТУЦИЈА, док Круна (Краљ) представља ИНТЕГРИТЕТ И КОХЕЗИОНИ ФАКТОР ЦЕЛОКУПНЕ ДРЖАВЕ И ИНСТИТУЦИЈА.
Најједноставније рече
но у системима Уставне парламентарне монархије, Председник Скупштине представља све политичке и изабране опције (дакле и власт и опозицију); Премијер је први чове власти тј. представља власт (већину политички изабраних), а Краљ представља цео народ (дакле све држављане једне достојанствене и поносне Државе).
Због свега наведеног, надам се у бољу и светлију будућност, зарад наших предака, да се не стиде наших избора, и зарад наших потомака, да не проклињу наше изборе!
ЖИВЕО КРАЉ! ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!
Аутор текста – Никола Грбић, председник Градског одбора Нови Сад и члан Статутарне комисије Удружења Краљевина Србија
