Deklaracija za obnovu parlamentarne monarhije i promenu Ustava koju su članovi Udruženja Kraljevina Srbija aklamacijom usvojili na Prvom kongresu Kraljevine Srbije 27. marta 2016. u Vrnjačkoj Banji (više o kongresu na LINKU)
Tekst deklaracije je sastavio g. Predrag Marković, član Krunskog saveta i nekadašnji predsednik Narodne skupštine.
Mnogo je dana za Srbijom.
Neki su ispunjeni slavom pobeda i dostignuća, neki stidom i strahom poraza i poniženja, a najveći broj zaboravom, neznanjem i nerazumevanjem.
Srbija pamti mnoge datume a zaboravlja procese i okolnosti koje im prethode i koji im slede.
Takav datum je i 27. mart. Dan kada su građani Srbije, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, masovno ustali protiv pakta sa fašizmom tražeći samo jedno: da prestolonaslednik Petar Drugi Karađorđević i pre vremena stupi na tron i spase čast države i naroda od uplašene i korumpirane vlasti. Oni su znali ono što smo mi izgleda zaboravili: Samo Kralj može da zaštiti narod i državu od vlasti.
Danas, kada ističe 75 godina u kojima je istina o 27. martu skrivana i krivljena u istorijskom ogledalu ideoloških pobednika na taj zaborav nemamo pravo.
Datumi i jubileji služe da se ljudi opomenu šta im valja činiti.
Pre deset godina, Srbija je, posle traumatičnih iskustava, ideoloških i društvenih eksperimenata, ratova i seoba u 20. veku, obnovila svoju državnost 5. juna 2006. godine i tako stvorila mogućnost prepoznatljivog delovanja na međunarodnom planu i prostor za jasno definisanje svoje uloge na Balkanu, među susedima i među evropskim državama. Pre toga, odlukom Narodne skupštine Srbija je vratila državne simbole, i ponosno podigla svoju zastavu zauzimajući vidljivo mesto u zajednicama država i naroda.
Pre deset godina, na Mitrovdan 8. novembra 2006. proglašen je Ustav Srbije. Tako su, na unutrašnjem planu, i stručnjaci i skupština i građani prihvatili čitav niz kompromisnih rešenja da bi na načelima najvišeg pravnog akta otpočeli procesi punog uspostavljanja države. Nažalost, nametnuta kriza oko statusa Kosova i Metohije, svetska ekonomska kriza, vanredni izborni ciklusi, preispitivanje evropskog opredeljenja, dalje usporavanje privatizacije i odlaganje restitucije i suštinskih reformi, dodatno su odložili i ugrozili uspostavljanje države u punom kapacitetu. Institucije nisu osposobljene da deluju samostalno ili nisu u potpunosti formirane. Čitave oblasti u kojima je neophodno stalno i efikasno funkcionisanje, nadzor ili zaštita države, u nedostatku sistemskih i zakonskih rešenja, često bez sredstava i kadrova, mesecima čekaju saglasnost partijskih koalicija i političke odluke. U međuvremenu, i država i društvo se dodatno raslojavaju i siromaše a razlike među ljudima, društvenim slojevima i regionima se povećavaju, preteći da ugroze osnovno jedinstvo i postojeće funkcionisanje države.
Danas su svi ovi datumi i obaveza šta nam valja činiti.
Kraljevina u parlamentarnoj monarhiji ne znači da Kralj vrši vlast. To je ustavna garancija i pravo Kralja da štiti narod od vlasti. Da vlast koju formiraju stranke usmerava i ograničava na državne poslove i državne interese.
Vlast mora da bude bezlična a država da ima lice. Kruna sa zastave, i kruna sa grba koji predstavljaju državu, ta kruna mora da stoji i na glavi da nam država ne ostane obezglavljena.
Kada je ta glava bila glava iz kuće Karađorđevića, Srbija je pobeđivala u ratovima, Srbija je širila svoju teritoriju i ujedinjavala zemlje i građane; a u miru, u Srbiju su se ljudi doseljavali a oni koji su odlazili da se školuju, – vraćali se.
I poslednji put kada su građani Srbije imali istinsku nadu (posle godina bede i poraza) iza te nade stajao je odlučan poziv NjKV Aleksandra Drugog na krunisanje demokratije. Bio je dovoljan njegov poziv iz izgnanstva da se toj nadi daju pobednička krila. Danas je on podstanar u svom domu jer su stranke privatizovale državu u prividno demokratskom uređenju. Dokle je god tako i građani Srbije će biti podstanari u svojoj državi. Zato se sve teže odlučuju da imaju decu, zato se sve lakše odlučuju da dom potraže u tuđoj državi. Građani moraju jasno da vide da svako ima pravo da živi u svom domu. Da je svakom garantovano pravo na ono što su njegovi preci stvarali jer mu samo to garantuje da će i njegovi potomci naslediti ono što on stvara. Stranke treba da se bore oko izvršne vlasti koja je prolazna i smenjiva a demokratija mora da ima institucije koje garantuju trajnost i sigurnost posla i države, i mora da ima na čelu onog ko je nesmenjiv. Onog ko zato što predstavlja svoju porodicu stiče nasledno pravo da predstavlja i državu. Onog kome narod može da se žali na vlast. Onog koji je kruna države. Onog na čijoj glavi stoji ta kruna iz grba, kruna sa zastave. Zbog čega uvek znate da je vaš dom tamo gde se ta zastava vijori.
Čovek ne bira vreme u kome će živeti. Ali bira šta će u vremenu koje mu je dato učiniti za sebe, svoju porodicu, svoju državu.
Došlo je vreme da mi učinimo šta treba.
Današnji jubilej nas opominje: ne smemo više da čekamo.
Došlo je vreme naše obaveze da dovršimo proces krunisanja demokratije. Da pokrenemo promenu Ustava koja će demokratiju u Srbiji uspostaviti kao parlamentarnu monarhiju, koja će ojačati institucije kao garanta istinske demokratije i trajnu branu svakoj ličnoj i svakoj partijskoj uzurpaciji vlasti.
Došlo je vreme da za desetogodišnjicu obnovljene samostalnosti Srbije, 5. juna, pripremimo Predlog promene Ustava, – Ustav Kraljevine Srbije. Da do desetogodišnjice proglašenja Ustava, 8. novembra, prikupimo potpise građana za taj Predlog i predamo ga Narodnoj skupštini. Došlo je vreme da pokrenemo proces koji će krunisati Srbiju.
Došlo je vreme, i nećemo stati dok svoj posao ne završimo u svom vremenu.
Što se ne kruniše, – to se okruni.
U Vrnjačkoj Banji, 27. marta 2016.
