Матија Бећковић

Матија Бећковић, КС, САНУ, песник, писац, БСц (Филологија, Југословенска и „општа“ литература). Примио бројне награде: награда Милан Ракић, награда Змај, „Дисова пролећна награда“, награда Беловодска розета, Златни Крст Принца Лазара, Равногорска награда, награда Стефан Митров Љубиша, „Grand document of Bazijas“, Октобарска награда, Седмојулска награда, награда Типар, Његошева награда, Награда Десанке Максимовић, Милица Стојадиновић – Српкиња, итд. Рођен 1939. у Сенти. Удовац, има две кћери. Аутор бројних песама, есеја и драмских адаптација.

Објављена дела: Вера Павлавдољска (1962), Метак луталица (1963), Тако је говорио Матија (1964,1965), О међувремену ( 1968, 1979, 1985, 1986, 1990), Це-трагедија која траје ( 1970, 1989, with Д.Радовић), Рече ми један чоек ( 1970, 1976), Међа Вука Манитога ( 1976, 1978), Леле и куку (1980), Поеме (1983, 1986), Служба Светом Сави (1987, 1989), О Његошу (1988), Косово, најскупља српска реч (1989), Каза (1988, 1989), Чији си ти, мали? (1989, 1990), Двадесет и једна песма (1990),  Надкокот (1990), Богојављење (1990), Изабране песме и поеме ( 1990), Мој претпостављени је Гете (1990), Служба (1990), Овако говори Матија (1990), Сабране песме (1990, 1992), Ово и оно (1995), Потпис ( 1995), Ћераћемо се још (1996) итд.