Matija Bećković

Matija BeckovicMatija Bećković, KS, SANU, pesnik, pisac, BSc (Filologija, Jugoslovenska i „opšta“ literatura). Primio brojne nagrade: nagrada Milan Rakić, nagrada Zmaj, „Disova prolećna nagrada“, nagrada Belovodska rozeta, Zlatni Krst Princa Lazara, Ravnogorska nagrada, nagrada Stefan Mitrov Ljubiša, „Grand document of Bazijas“, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, nagrada Tipar, Njegoševa nagrada, Nagrada Desanke Maksimović, Milica Stojadinović – Srpkinja, itd. Rođen 1939. u Senti. Udovac, ima dve kćeri. Autor brojnih pesama, eseja i dramskih adaptacija.

Objavljena dela: Vera Pavlavdoljska (1962), Metak lutalica (1963), Tako je govorio Matija (1964,1965), O međuvremenu ( 1968, 1979, 1985, 1986, 1990), Ce-tragedija koja traje ( 1970, 1989, with D.Radović), Reče mi jedan čoek ( 1970, 1976), Međa Vuka Manitoga ( 1976, 1978), Lele i kuku (1980), Poeme (1983, 1986), Služba Svetom Savi (1987, 1989), O Njegošu (1988), Kosovo, najskuplja srpska reč (1989), Kaza (1988, 1989), Čiji si ti, mali? (1989, 1990), Dvadeset i jedna pesma (1990),  Nadkokot (1990), Bogojavljenje (1990), Izabrane pesme i poeme ( 1990), Moj pretpostavljeni je Gete (1990), Služba (1990), Ovako govori Matija (1990), Sabrane pesme (1990, 1992), Ovo i ono (1995), Potpis ( 1995), Ćeraćemo se još (1996) itd.