Говор председника Удружења Краљевина Србија, г. Мариа Мајсторовића, са првог конгреса Краљевине Србије, одржаног 27. марта 2016. у Врњачкој Бањи (о конгресу више прочитајте на ЛИНКУ).

Ваша Краљевска Височанства,

Ваша Преосвештенства,

Високопоштовани чланови саветодавних тела Круне,

поштовани Председниче општине,

представници локалне самоуправе и институција Врњачке Бање,

часни оци, даме и господо,

драги пријатељи и чланови Удружења Краљевина Србија,

пре свега, желим у име свих чланова Удружења Краљевина Србија да искажем неизмерну захвалност нашем покровитељу, Њ.К.В. Престолонаследнику Александру, старешини Краљевског дома Карађорђевића, сину Краља Петра Другог, унуку витешког краља Александра Првог, праунуку Краља Петра Првог Ослободиоца, потомку бесмртног Вожда Карађорђа, на изузетној почасти и указаном признању раду нашег удружења. Ово признање ће дати још већу снагу нашим напорима и учинити да истрајемо у залагању ка остварењу коначног циља.

Ваше Краљевско Височанство, хвала.

Даме и господо, мени је данас, као председнику удружења, припала дужност и обавеза да вам се обратим и јавно поставим само три питања: зашто смо овде, зашто данас и шта даље?

Окупили смо се овде, у лековитој краљици свих бања, да својим сабрањем одлучимо о томе шта нам ваља чинити. Да управо овде одлучимо да пробамо једини лек који нисмо, јер смо све остале пробали а остали болесни – да не умремо а не пробамо онај прави, како рече један наш велики песник.
Зато је ово сабрање конгрес, први ове врсте после Другог светског рата који је у сваком свом сегменту окренут само једној идеји, идеји обнове уставне парламентарне монархије, а није везан ни за једну политичку странку, лидера, није окренут против некога, већ напротив, после дуже времена, окренут је нечему, залагању за нешто.

Краљевина Србија, као удружење грађана, ево скоро деценију окупља, помаже, промовише. Од оснивања до данас, удружење је постало највећа невладина организација у земљи, са преко 18000 чланова организованих у 82 одбора и повереништава широм земље, али и у расејању, са сталним растом броја одбора и чланова.

Удружење је реализовало 814 промотивних активности којима је грађанима приближило идеју коју носи, спровело 227 хуманитарних акција помоћи појединцима, породицама и институцијама у потреби, као и нашем страдалном становништву на косову и метохији. Наши чланови провели су у просеку 720 радних сати годишње у помоћи хуманитарним фондацијама престолонаследника Александра и Принцезе Катарине у реализацији догађаја и дистрибуцији помоћи широм наше земље.

Окупљени око идеје уставне парламентарне монархије, чувајући своју традицију а угледајући се на најразвијеније земље света које су монархије и учећи на њиховим примерима, ми смо обнављали себе, своје породице и своје друштво, високо подигавши заставу Србије.

Током свих ових година, учећи и на сопственим грешкама, непрестано смо увиђали колико је ова идеја блиска нашем народу, што нам је давало снагу, али и колико је слабо видљива у магли идолошких спорова, дневнополитичких интереса, медијских атракција и изнад свега, заборављања сопствене традиције. Стварност је показала да су оне државе које држе до своје традиције и најразвијеније државе света, а 7 од њих 10 су монархије.

Прошао је век од речи Николе Пашића: „Србија је створена, она је зачела у револуцији, она се развијала путем споразума владаоца и народа, она је ударила темељ свог будућег развитка још у почетку свог ослобођења, народ је препун традиција како се развијала и утврдила база, основа нашег државног уређења, како је створена уставна монархија са владаоцем династије коју је сам народ изабрао…“

Даме и годподо, изабрали смо данашњи датум, 27. март, јер је он опомена шта се дешава када идеологије, у вртлогу интереса страних сила, сакрију и злоупотребе историјске чињенице… како држава, која не сачува своје државно уређење, не послуша глас народа, у наредним деценијама губи и државу и народ.

Историја се понавља само онима који из ње не уче.

И још нешто, изабран је дан који је пао у сред политичке кампање. Али, Удружење Краљевина Србија се окупља око вредности које су важније од сваких политичких избора. Данима пре него што су ови избори расписани, наше заставе, заставе Србије, су се вијориле на Орашцу, на Дан државности, када је јасно речено: „Ми данас славимо Сретење, славимо оне који су умели да бирају. А бирали су у земљи измученој дахијама и сиромаштвом. Они су изабрали Карађорђа. Изабрали су вредности које је сачувала Српска православна црква и обичаје које је сачувао српски народ… пут који поштује и враћа традиционалне вредности и уграђује их у модерно доба. На тим вредностима, требало је више од века да Србија постане демократски уређена држава на челу са Краљем Петром Карађорђевићем и од свих призната земља победница Великог рата, Краљевина Србија, под врховном командом Регента Александра.

Наши избори су данас лаки, не морамо ништа важно да бирамо, то су изабрали бољи од нас пре 212 година у тежем и сиромашнијем времену.

Наше је само да сачувамо и обновимо оно што су изабрали и они створили. Сретење је опомена да људи смогну памети и снаге и обнове оно најбоље што имају, оно што не морају да бирају, као што не морају да бирају породицу у којој су рођени.“

Зато је са нама данас човек које је те речи изговорио у Орашцу.

Ми ћемо, као удружење, наставити да окупљамо, помажемо, промовишемо, наставићемо да сабирамо. Част је служити високим циљевима и хуманитарним активностима које за Србију и своје грађане неуморно организују фондације Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине.

Али, мимо тога, идеја око које смо окупљени, идеја уставне парламентарне монархије на коју нас у свакој прилици подсећају и речи блаженопочившег Патријарха Павла јуче, и речи Патријарха Иринеја данас, око које нас стално питају наши грађани у земљи и расејању, идеја је која захтева да се и сами питамо: шта нам ваља чинити да се она оствари у нашем времену?

Успех у реализацији сваке идеје подразумева јасан план, људе и средства, време… или, знање, искуство и веру.

Удружење Краљевина Србија су основали млади људи градећи га својим рукама, стицајући искуство и знање, учећи на својим грешкама. Млади људи који су били, и увек су спремни, да послушају савете искуснијих у путу ка остварењу циља. Можда тренутно немамо довољно људи али ми свакога дана растемо и спремни смо да покренемо широку акцију око које ће се људи окупити. Можда немамо средства, ни до сада их нисмо имали, али смо посвећени и умемо да радимо за своју идеју.

Дубоко сам уверен да имамо оно најважније… имамо веру!

Зато вас позивам да усвојимо декларацију коју ће нам предложити господин Марковић… а знамо, као и наши преци што су знали, шта се све може учинити када то чините са вером у Бога, за Краља и Отаџбину…

Живео Краљ!