Преносимо интервју председника Извршног одбора Удружења Краљевина, г. Уроша Парезановића за Фејсбук страну „Србија европска Краљевина“
____________________________
РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ – СРБИЈА ЕВРОПСКА КРАЉЕВИНА ИЛИ РЕПУБЛИКА СРБИЈА?
Интервју са господином Урошем Парезановићем, председником Извршног одбора удружења Краљевина Србија.
Аутор: Влатковић Драган
– Господине Парезановићу, ми Срби који смо заљубљени у нашу светлу прошлост, боримо се већ 27 година да васпоставимо Краљевину Србију, али отпори томе су изузетно велики. Зашто је то тако, зашто Србија неће да се врати тамо где је некад била, на своју предкомунистичку прошлост?
– Прво, треба истаћи да по најскоријем истраживању којим Удружење Краљевина Србија располаже, већински део народа подржава обнову уставне парламентарне монархије у Србији. У том истраживању, које је урадила компанија „Интелиџенс“, на директно питање „Да ли Србија треба поново да буде краљевина, тј. парламентарна монархија“ 39,7 % испитаних је одговорило да, 32,3% не, а 27,4% нема став. Полазне основе су добре, али је симптоматична чињеница да толики проценат људи нема став о једном овако битном питању – питању државног уређења земље у којој живе! С једне стране то се може тумачити као незаинтересованост и свеопшта апатија у коју смо као народ упали, али с друге стране то представља и могућност да се преданим радом на промоцији идеје монархије, представљањем њених предности у односу на републику, разговором са неопредељенима може само повећати број оних који подржавају поновно успостављање Краљевине Србије.
Међутим, постоје одређени проблеми, пре свега један од њих је нека врста „Стокхолмског синдрома“ који је захватио добар део народа у Србији, где се чак и неки монархисти са сетом сећају комунистичких времена уз констатацију „како смо некад лепо живели…“ Јесте, али тај назови леп живот има своју дебелу цену коју смо плаћали од 80-их на овамо и коју и данас плаћамо. Тај леп живот није био остварен реалним основама, грађани нису били богати зато што је држава производила нове вредноси на основу привредног развоја, него на основу задуживања, уз нерационално трошење средстава и улагање у привредне гране које нису давале профит који би надмашио улагања и тиме економски оправдао трошење фондова. То се деси кад немате тржишну него комунистичку привреду у којој се радило по принципу из оне анегдоте: друг Тито оде у Смедерево, пита домаћине “Шта ви овде највише имате“, они му одгворе „Грожђа“, а он каже:“Гвожђа! Па онда да вам изградимо жељезару, мајку вам Божију!“ А када се задужите, а новац не уложите тако да се он увећа, него га спискате на сладак живот и нерезонске инвестиције, када дугови дођу на наплату онда тај мехур од сапунице у коме сте живели мора да пукне! Много је још људи који идеализују време владавине комунизма, одбијајући да схвате узрочно последичне везе које постоје између свих проблема са којима се данас носимо и тог времена. Уосталом, држава чији су темељи заливени крвљу стотина хиљада невиних жртава комунистичког терора не може никад бити ни стабилна ни просперитетна, а то је ова АВНОЈ-евска република у којој данас живимо! А код нас је и даље доста народа заљубљено у своје комунистичке поробљиваче.
Поред тога, ту је и страх, такође као последица деценија комунистичке страховладе, јер онај део народа који није био омађијан шареним лажама у времену СФРЈ је живео константно у неизвесности и уплашености. Тај страх да ће се, ако неко отворено покаже да је монархиста од некуд опет појавити ознаши у кожним капутима, постоји и данас.
Сувише дуго је народ био трован лажима и неистинама, али уверен сам да ћемо константним трудом успети да превазиђемо ове проблеме. Рад Удружења Краљевина Србија показује да смо доста тога успели да постигнемо и слободно могу да кажем да је ситуација данас 2017. године знатно боља него што је била пре само 2, 3 године, а да и не говорим о дужем временском периоду.
-Углед Њ.К.В. Престолонаследника Александра и породице Карађорђевић у иностранству је изузетно велики, али држава Србија врло мало користи тај углед да би се Србија на што позитивнији и квалитетнији начин представила свету. Зашто, у чему је проблем?
– Лично сматрам да је у питању недовољна воља и незнање политичких елита у Србији, које воде главну реч када је дипломатија у питању, који и даље на Краљевску породицу гледају као на конкурента, што је изузетно погрешно! Краљ је по својој позицији изнад политике, он се не кандидује на изборима и не претендује на места у влади, скупштини или управним одборима предузећа, и зато је крајње време да наши страначки прваци схвате да им Престолонаследник Александар не представља претњу. Краљевска породица није супарник него главни сарадник и партнер политичарима и то не само када су дипломатски односи у питању, него у свему што се ради за корист грађана Србије.
Ми смо склони да стално говоримо о неким пријатељствима у међународним односима, заносимо се тиме да су нам Руси, Енглези, Американци, Немци, Кинези пријатељи, а инфантилно одбијамо да схватимо да када је политика у питању пријатељства нема! Постоји само интерес одређене стране земље, у који се ми или уклаапамо или не! Давно је прошло време када је Цар Николај Други ушао у рат да би спасао Србију у Првом светском рату. У таквим ситуацијама увек требамо да се сетимо Винстона Черчила, човека који је и директно својим одлукама одговоран за долазак комуниста на власт у Југославији и пад краљевине. Велика Британија у рату јесте била на истој страни као Краљевина Југославија, али је Черчил повлачио потезе који су били само и искључиво у британском интересу.
Међутим, та чињеница да међу професионалним дипломатама, а самим тим и међу њиховим земљама, нема пријатељства, не значи да не постоји други начин да се направе искрене пријатељске везе између две земље и то управо помоћу наше Краљевске породице. Престолонаследник Александар је лични пријатељ са свим владарским кућама европских монархија, а са некима, а пре свега оном најмоћнијом, британском, и у родбинским везама. Док су на инагурације наших председника долазили углавном само председници и премијери комшијских земаља, а моћније земље су слале амбасадоре, на рођендан нашег Краља су дошли лично Краљ и Краљица Шведске, Принц Алберт од Монака, шпанска Краљица Мајка… Не сећам се да је било ко од наших дипломата имао ту част да бар на кратко разговара са овим људима, који су на челу најразвијенијих и најбогатијих европских земаља, а Престолонаследник Александар може да их контактира кад год пожели! Такође, као рођак британске Краљице, он има право да се кад постоји потреба обрати директно парламенту Велике Британије – да ли и један политичар из Србије то може? Наравно да не… То је огроман потенцијал који наша земља не користи, а ми, због свих репова које још вучемо из 90-их и очајног имиџа који смо тад као народ задобили, то никако не би смели да радимо, него да искористимо сваку прилику да побољшамо углед који имамо, то јест немамо, у свету. Или да будем прецизнији, да вратимо оно уважавање које смо имали док смо били Краљевина!
– Најуспешније светске земље, са највећим стандардом и квалитетом живота су европске краљевине, али велики број Срба живи још увек у неким комунистичким заблудама и одлучно одбија сваку могућност васпостављања Краљевине Србије, угледне и цењене земље свуда у свету, сматра да је то нешто превазиђено и да не смемо да се враћамо на старо.Зашто, како да променимо такво накарадно размишљање?
– Потребан је сталан и константан рад на промоцији идеје уставне парламентарне монархије и то не само великим кампањама, трибинама и слично, потребно је да сви људи који су монархисти и искрено желе да се монархија у Србији обнови разговарају са својим пријатељима, комшијама, рођацима, да разбијају заблуде и говоре шта је истина. А истина је управо то што сте и навели у питању, да су најразвијеније земље и то не само Европе него и света монархије – упорно се заборавља да су и Канада и Аустралија де факто монархије, пошто су део британског комонвелта и њихов шеф државе је британски монарх. А ту је наравно и Царевина Јапан, о чијој развијености не треба трошити речи! Постојање монархије у њима није само празно слово на папиру, грађани Аустралије су пре десетак година имали референдум на коме су одбацили могућност увођења републике.
Треба разбити заблуде које постоје, где се када се помене Краљ и Краљевина одмах помисли на неког средњовековног самодршца који у једној руци држи мач а у другом топуз, па наизменично удара једним или другим. Живимо у 21. веку и као контра-аргумент је само довољно дати пример Краљевине Шведске, Краљевине Норвешке, Уједињеног Краљевства итд. Да ли се на њих односи овај негативни стереотип, или би сви пожелели да живе у некој од тих „назадних“ држава? И колико је грађана Србије од ове наше „прелепе“ републике побегло управо у неку од европских или светских монархија? Најбоље је вршити директно поређење Србије са неком од тих земаља и питати: „Да ли у Краљевини Шведској радници у приватној фирми носе пелене, пошто им је забрањено да иду у тоалет? Да ли у Краљевини Норвешкој неће да запосле жену која још није рађала, или труднице добијају отказ? Да ли у било којој европској монархији влада толики степен незапослености као у Републици Србији? Какав је третман социјално угрожених у овим „заосталим“ монархијама? Да ли се и тамо деца лече смс порукама?“ Треба стално подсећати да су ове земље еонима удаљене од неке заостале деспотије, да су у њима степен социјалне заштите, правне државе, научног и технолошког развоја, парламентаризма и демократије на највишем могућем нивоу и да је то само циљ коме требамо да тежимо, а не нешто превазиђено, назадно и заостало!
– Њ.К.В. престоланследник Александар и Принцеза Катарина, скупили су до сада преко 42 милиона хуманитарне помоћи за најугроженије у Србији и Републици Српској, али у нашим медијима то се уопште не помиње. За мене, то је прави скандал, зашто наши медији не пишу и не говоре о томе, ко то спречава, шта Ви мислите?
– У праву сте и јесте скандал! Чињеница је да медији чак и ако пренесу вест о некој од многобројних донација Краљевског пара то ураде више него штуро, пар редова и то је то. Не бих спекулисао зашто је тако, и ко стоји иза тога, можда је у питању наставак кампање из комунистичког времена (која практично није никад престала), али делује да је Краљевска породица у некој врсти медијске блокаде где се вести пуштају селективно. Сматрам да је поред осталог проблем и у моралном посрнућу и свеопштој таблоидизацији српских медија, где су најпродаваније новине, најчитанији портали и најгледаније телевизије оне где све „пуца“ од „скандалозних, шокантних, не могу да верујем“ наслова. Полу-свет, примитивци и простачине, старлете и криминалци су оно што се данас продаје и ту места за озбиљно новинарство више нема. А пристојни, културни људи који свакодневно раде за бољитак грађана Србије, какви су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина се ту не уклапају, нису им довољно занимљиви. Јер зашто би писали о томе да је нпр. Дечија клиника у Тиршовој добила нови апарат, када је много занимљивије то што је у неком ријалитију један примитивац неком другом опсовао мајку! Ироничан сам, али је на жалост реалност таква! Чак су и они медији који су раније били озбиљни почели да попуштају пред навалом жуте штампе и таблоидног новинарства. Краљевску породицу ће поменути само када је у питању неки измишљени, исконструисани скандал! А када стигне деманти, доказ да су писали лажи, њега објаве у најмањем могућем формату, ако га уопштеи објаве… Свакакве, најблаже речено, бљувотине су писали о Краљевском пару и нашим принчевима, измишљали афере, а зато нико није пренео да је нпр. Принц наследник Петар лично делио помоћ угроженима у Обреновцу прилико мајских поплава 2014.
И није само у питању сама Краљевска породица, него и све теме везане за монархију. Удружење Краљевина Србија је прошле године имало велику акцију, највећу до сад – прве конкретне кораке у реализацији нашег циља – прикупљање потписа подршке Народној иницијативи за промену Устава Републике Србије у Устав Краљевине Србије и ни један од водећих медија то није пренео! У ствари да не будем непоштен, пренели су – на својим интерент странама, у суботу у 23 часа, а крај прикупљања потписа је био у недељу, наредног дана! Али зато на телевизијским вестима, у чланцима водећих новина ни реч!
Срећом па данас постоје друштвене мреже које су апсолутно најмоћнији медиј 21. века, ту нас нико не може спречити да на лажи узвратимо истином и да милионима корисника Фејсбука, Твитера и осталих социјалних медија пружимо увид у активности наше Краљевске породице. И то морамо радити свакодневно!
– Шта је будућност Србије, повратак коренима, европска краљевина Србија или ова накарадна Република Србија у којој живимо сада и која нам је силом наметнута победом комунизма 1945.године?
– Дефинитивно повратак коренима, обнова уставне парламентарне монархије и повратак Србије у породицу европских и светских монархија! Алтернатива не постоји! То јест постоји, управо живимо у њој, али је зато будућност свих грађана у овој и оваквој републици веома неизвесна. Зато су нам потребне корените промене и одлучан раскид са АВНОЈ-евском републиком. Република је у Србију доведена на нелегалан и нелегитиман начин, тортуром, убиствима, мучењима и коначно потврђена „ћоравим“ кутијама, на крви невиних жртава. Нешто што је тако успостављено, не може бити ни успешно ни просперитетно. Зато све што покушавамо да урадимо како би смо учинили нашу земљу бољом ће бити неуспешно или кратког века, све док траје републикански експеримент – на једном сликовитом примеру, ако би смо државу посматрали као кућу, темељи наше куће су лоши, а ми упорно покушавамо да проблем решимо кречењем зидова. Не вреди, колико год слојева боје наносили лоши темељи увек наново враћају влагу и мемлу! Зато нам је потребно да направимо јаке, стабилне темеље, а то је једино могуће системским променама, то јест обновом Краљевине Србије! Е тада ћемо имати добру полазну основу да створимо стабилну и јаку државу!
Једна ствар мора да се разуме – монархија није чаробни штапић који ће једним магичним покретом решити све проблеме. Оног дана када вратимо монархију, неће се десити да нам сутрадан падају печене шеве с неба, сунце стално сија, сви се подмладе, болесни оздраве итд. Потребно је ово истаћи зато што смо као народ склони нереалним очекивањима и веровању да су инстант решења могућа. Монархија није инстант решење, али зато јесте онај први, одлучујући корак ка изградњи бољег друштва, пре свега бољег система за све грађане Србије! Е након тог првог корака и сви остали ће ићи лакше!
– Које су предности Краљевине Србије у односу на Републику Србију?
– Предности су бројне и тешко их је све навести, али пробаћу да се задржим на оним најбитнијим. Монархија иначе није универзално решење, у неким другим државама република функционише сасвим пристојно, али у Србији то није случај.
Као прву предност бих истакао увођење уређеног система, јачање парламентаризма и демократије. У једној уређеној држави јако је битно да се поштују Устав и закони, и да се тачно и прецизно зна шта који члан државне управе ради, које су му дужности, која права, а које обавезе, али код нас то није случај! Када погледамо историју нашег републиканског уређења, пре свега на део од обнове вишестраначког система, с обзиром да је комунистичка диктатура Јосипа Броза имала све одлике средњовековне апсолутистичке монархије и да се ту о демократији не може ни разговарати, сведоци смо чињенице која ни мало не иде у прилог једној модерној земљи 21. века, а то је да ми пре избора у ствари не знамо ко ће бити особа која ће заиста и управљати земљом, зато што се у Србији стално врши трансфер власти са председника на премијера или обратно.У зависности од политичке снаге и личне харизме појединца који се налази на једној или другој функцији зависи и који ће од њих двојице имати у својим рукама суштинску моћ да доноси одлуке и да управља земљом, та „клацкалица власти“ је стално присутна. Небитно је шта пише у Уставу и законима, једноставно све функционише по принципу „ко је јачи, њему и више овлашћења“. А да ли је то одлика једне озбиљне државе? Наравно да није. И како можемо очекивати да грађани поштују законе, ако их они на врху, они који воде државу не поштују! Примери су бројни – Милан Милутиновић је био обична марионета на месту председника, али је зато Тадић био алфа и омега у земљи, док је премијер Цветковић био небитан. То би се решило успостављањем монархије – добили бисмо Краља који има своје функције у држави, као што их има у свим модерним монархијама, који представља фактор сигурности, стабилности и континуитета, а извршна власт би се налазила у рукама премијера и владе – „Краљ краљује, а влада влада!“ У таквом систему би грађани на парламентарним изборима знали да својим гласовима одлучују ко ће стварно управљати земљом, владу би формирали они који освоје већину, као у сваком парламентаризму, а Краљ би као нестраначка и надстраначка личност помагао политичарима да превазиђу страначке сукобе и усмеравао би их да заједнички раде у корист државе, јер док су посланици пре свега слуге својих партија и заступници ставова само једног дела грађана, Краљ је монарх и репрезент целокупног народа, он је суверен и левице и деснице, и конзервативних и либералних грађана и као такав би помагао влади и политичарима у вођењу земље. И што је најбитније, не би се могла десити ситуација да премијер буде из једне, а председник из друге странке што аутоматски доводи до тога да док се они надмећу да остваре превласт и сваки вуче на своју страну, држава назадује! Најбољи пример је период када је Коштуница био премијер а Тадић председник.
Монарх у земљи доноси континуитет, и то не само гледано у прошлост, него и у будућност. Док се код нас дешава да због председничких избора апсолутно све стаје у земљи, у монархији то није случај. Француска изрека „Краљ је мртав, живео Краљ“ управо говори о томе – смрћу једног човека држава не престаје да постоји, па макар то био и Краљ, она мора да настави даље, а то јој управо омогућава постојање монарха као суверена. (Што се не може рећи ни за једног политичара, њима је много својственија једна друга максима, која се приписује једном апсолутистичком монарху – „После мене потоп“.) У скоријој прошлости, Краљевина Белгија преко годину дана због страначких несугласица није могла да добије владу, али је држава наставила да функционише, зато што је имала Краља!
Значај Краља као институције је што он никоме не „дугује“ за свој положај и као такав јесте гарант уставних права сваког појединца – он не „дугује“ ни финансијерима, ни тајкунима ни разноразним другим интересним групама које током кампање задужују политичаре. За разлику од њих, Краљ „дугује“ само и искључиво свом народу! Постојањем Краља на месту шефа државе, не може се десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Краљ има обавезу да подједнако заступа права и да се брине о свима, а не само о својим бирачима.
Затим, ту је још једна предност, нарочитно битна за земљу која није претерано богата, каква је Србија – монархија је јефтинија од републике! Прво, у монархијама нема председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа), а само као пример наводим да је за председничке изборе 2012. године из буџета било издвојено 1,39 милијарди динара! Поређења ради, за обнову Краљева након разорног земљотреса је издвојен тек десети део ове суме! Поред тога, оно што мало грађана зна је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама, тако да у једном тренутку грађани републике издржавају једну велику „председничку породицу“ коју чине како актуелни тако и сви претходни шефови држава са својим супругама! И они средства из буџета добијају доживотно,а поред тога имају право и на канцеларију, саветника, секретара и службени ауто са возачем у оноликом временском периоду колико му је трајао мандат. Од свега тога је немерљиво мања апанажа коју у уставним парламентарним монархијама добија Краљ. Примера ради, у Енглеској трошкови монархије износе мање од 1 евра по глави становника годишње!
Наравно, не треба заборавити још једну важну чињеницу када је економија у питању, а то је да стабилни системи привлаче озбиљне инвеститоре, а нестабилни шпекуланте и оне које би да уграбе што већи профит без много бриге о грађанима. Чињеница је да и озбиљни привредни „играчи“ који тренутно улажу у Републику Србију користе ово хаотично стање које влада код нас да извуку што више могу без пуно бриге о последицама по нашу земљу и њене становнике. Зашто то раде – једноставно, може им се, не постоји систем који ће их натерати да се понашају онако како морају у другим земљама! Е тај озбиљни систем је оно што обнова монархије доноси!
Ту је наравно и фактор јединства оличеног у функцији Краља – он успева да надвлада поделе међу народом и да буде тачка окупљања грађана! Уз помоћ Краља се превазилазе поделе на леве и десне, конзервативне и либералне грађане, он их усмерава да заједнички раде у корист државе. Бројни су примери из наше историје који поткрепљују ову тврдњу, а одличан пример је управо и Удружење Краљевина Србија које окупља грађане са свих страна политичког компаса и они заједнички раде за остварење циља! Њихова страначка опредељеност их не спречава да сложно раде, због Краља они превазилазе оно што би их иначе свађало и сврставало на супротстављене стране. И то је слика која ће се прелити и на целу земљу повратком монархије!
– Господине Парезановићу, организација Краљевина Србија имала је врло успешну акцију прикупљања потписа за промену Устава Србије у Устав Краљевине Србије, уз помоћ локалних одбора СПО-а, какви су Вам даљи планови, читамо да имате све више одбора широм Србије?
– Да у овој акцији прикупљања потписа подршке Народној иницијативи за промену Устава Републике Србије у Устав Краљевине Србије смо остварили завидан успех, без медијске промоције, без велике кампање, уз разноразне притиске и саботирање, преданим радом преко 80 одбора Удружења на терену, скупљено је 123.350 валидних потписа! У овој активности у многим местима смо имали несебичну помоћ локалних одбора Српскога покрета обнове и Равногорског покрета, на чему смо им веома захвални и ово је био одличан доказ како сви монархисти могу и морају да раде заједно, и да само тако, уједињени, можемо остварити наш заједнички циљ, потребно је само мало међусобног поверења и вере да радимо један важан, одговоран посао на добробит целе земље!
Наша мрежа одбора се шири, циљ нам је да у сваком месту имамо представнике удружења који ће на терену наставити континуиран рад на промоцији идеје монархије и упознавању грађана са Краљевском породицом Карађорђевић. Осим тога, наставићемо са хуманитарним радом, који представља значајан део наших активности, где се у сваком погледу угледамо на наше покровитеље, Престолонаследника Александра и Принцезу Катарину. Опет ћемо обићи Косово и Метохију и нашим грађанима у енклавама однети помоћ, у плану је и хуманитанра журка поводом Краљевог рођендана, помоћ за прихватилиште за бескућнике у Београду и још доста тога.
У плану су и неке велике акције, прва следи 11. јуна када ћемо у Темишвару одиграти пријатељску фудбалску утакмицу са румунском АНРМ организацијом која се залаже за обнову монархије у Румунији, а поводом 95 година од венчања Краља Александра Првог и Краљице Марије и прве међународне утакмице којује Краљевина Румунија одиграла против Краљевине СХС том приликом.
Такође, 7. октобра у Краљеву организујемо велику манифестацију – „Саборни дани светог Краља Стефана Првовенчаног – Св. Симона монаха“ поводом 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног и првог међународног признања Србије. Ову манифестацију организујемо у сарадњи са градом Краљевом, Војском Србије и другим значајним државним институцијама а уз подршку саме Краљевске породице, и то ће бити догађај од централне важности за Удружење Краљевина Србија ове године.
– Једно лично питање.Ви сте апсолвент на Економском факултету Универзитета у Београду, шта планирате после завршених студија, да ли останак у Србији и даља борба за остварање наших снова, за Краљевину Србију, или одлазак на Запад, тамо где сваке године огроман број младих Срба одлази у потрази за бољим и праведнијим друштвом него што је ова наша Република Србија ?
– Дефинитивно останак у Србији! По природи сам веома упорна особа и када се прихватим неког посла не одустајем лако. Уверен сам да ће наша борба бити успешна, да ћемо крунисати Србију, обновити Краљевину и од наше земље створити боље место за живот свих грађана!
Господине Парезановићу, хвала Вам на разговору.
– Хвала Вама!
