У Задужбини Илије М. Коларца, у присуству ЊКВ Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, представљена је књига „Александар II Карађорђевић – прилози за биографију“ аутора проф. др Николе Моравчевића, члана Крунског савета, а присуствовали су и чланови Удружења Краљевина Србија

   

„Веома сам захвалан моме вишедеценијском пријатељу и саветнику Николи Моравчевићу на труду и вољи да се позабави мојом биографијом. Човек с правом верује да себе добро познаје и да је поуздан сведок сопственог живота. Ипак, суочити се са тим како вас други виде и како сведоче о ономе што сте чинили или што сте пропустили да учините, није ни мало лак изазов. Никола Моравчевић има за собом дуго искуство као учесник, посматрач и сведок бурних времена кроз која смо пролазили, и још увек пролазимо. Као аутор бројних књига, научних студија и човек са богатом историјом универзитетског професора поседује методичност и вештину приповедања вредну дивљења. Ја, као необјективни учесник и посматрач сопственог живота, могу само да кажем следеће: његова књига буди и оживљава успомене које су и драге и болне. Ипак, не бих се одрекао ниједне! Хвала вам Никола! Да нема људи као што сте ви историју би писали мржња и незнање. Са вама, мржња и незнање немају шансу!“, рекао је Престолонаследник Александар у свом обраћању.

Поред аутора, проф. Моравчевића, аудиторијуму се обратио и г. Драгомир Ацовић, председавајући саветодавних тела Круне, а представљању књиге присуствовали су и други саветници Круне – академик Матија Бећковић, г. Предраг Марковић и г. Љубодраг Грујић.

Никола Б. Моравчевић (Загреб, 1935), писац је историјских романа и историчар књижевности. По завршетку Академије за позоришну уметност Београдског универзитета (1955), отишао је у Америку, где је магистрирао на позоришном одсеку Уметничког института у Чикагу (1961) и докторирао на одсеку за светску књижевност Универзитета државе Висконсин у Медисону (1964). После две године доцентуре на колеџу Стивенс у држави Мизури, прешао је на одсек светске књижевности Универзитета државе Илиноис у Чикагу, где је 1968. унапређен у ванредног, а 1971. у редовног професора. На истом универзитету био је задужен и административним дужностима као оснивач и шеф одсека славистике (1968-1981), а потом и као проректор Универзитета и директор Управе за универзитетски развој (1981-1988). Његов научни рад обухвата више од 200 књижевних есеја и критичких приказа из области руске и српске књижевности штампаних у десетак збирки есеја у неколико водећих енциклопедија и у великом броју познатих књижевних часописа у САД и Канади. Добитник је Награде „Растко Петровић“ за животно дело (Београд,2011) и Награде „Јанко Веселиновић“ за Грофа Саву Владиславића за најбољи историјски роман на српском језику (Београд, 2016). Члан је неколико америчких и интернационалних професионалних удружења и почасни доктор Вроцлавског универзитета у Пољској. Био је оснивач и петнаест година (1980-1994) главни уредник јединог научног часописа у Америци посвећеног српској култури, Сербиан Стадис.

   

Галерија слика – ЛИНК