Поред бројних датума које народ крушевачког краја памти по страдању је и 14. јул када су пре 100 година аустроугарски окупатори на смрт вешањем осудили осморицу угледних грађана из Бруса.  Сенима страдалих данас су одали почаст представници Војске Србије, Удружења Краљевина Србија из Крушевца, као и Удружења за неговање слободарских традиција Србије које је децембра 1992. године подигло Споменик вешаним родољубима у касарни „Цар Лазар“.

   

Након полагања венаца представници Војске Србије показали су место за које се сматра да су ту сахрањени вешани родољуби. Обележје где су сахрањени не постоји, али је после Првог светског рата постављена спомен-плоча која је уклоњена након Другог светског рата.

О овом догађају, гостујући у Јутарњем програму Телевизије Крушевац, испричао је историчар Константин Доброта испред Удружења Краљевина Србија:

„На основу неке пријаве ухапшено је 38 људи, али њих 8 је осуђено на смртну казну као „коловође“ тог устанка. Главни повод је био зато што је близу стругаре Сибина Јеличића у Брусу пронађено је 19 сандука са личним стварима регента Александра Карађорђевића. Иначе, он је био врло позната личност у Србији, лични пријатељ краља Петра Првог и Николе Пашића. Нажалост, немамо много података како је текло суђење. Деветог јула су спроведени кроз Крушевац у пратњи мађарске жандармерије до касарне „Цар Лазар“ где су и обешени.“

Обешени су:
Војислав Браловић, управник поште у Брусу,
Милосав Стевовић, трговац из Бруса, бивши окружни и срески народни посланик, дугогодишњи председник општине у Брусу,
Сибин (Цветка) Јеличић, индустријалац из Бруса,
Светислав – Тоза Ковачевић, општински деловођа из Попове код Блаца,
Бошко Гочманац, кмет села Ливађа,
Тихомир Шљивић, земљорадник из Дубаца,
Добросав Павличевић, председник општине влајковачке, из села Радманова,
Влајко Павличевић, кмет села Радманова.

Први је обешен „коловођа завере“, Војислав Браловић. Пред смрт је узвикнуо снажним гласом: – Браћо! Ја умирем невин, али доћи ће страшни суд и нашим џелатима!

Овај догађај је забележен у многим текстовима, а Војислав Илић Млађи опевао га је у песми „Мученици из времена окупације“. Писац Аугуст Цесарец, који је као писар службовао за време окупације, написао је новелу „Голгота осморице“.

Овом приликом, захваљујемо се крушевачком гарнизону Војске Србије на срдачном дочеку.

Прилог РТК о овом догађају можете погледати на линку

Целу галерију слика погледајте на ЛИНКУ