У овим данима, почев од 5. октобра па до 10. октобра, навршава се тачно 100 година од херојске одбране Београда у Првом светском рату, када се 1915. године војска Краљевине Србије јуначки борила против многоструко јачег противника.

Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србја ће 6. октобра у 17 ЧАСОВА, НА ДОРЋОЛСКОМ КЕЈУ, КОД СПОМЕНИКА БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА, одати почаст нашим јуначним прецима! (Детаљније на линку: https://goo.gl/hLEZKw )

    

Branioci BG

    

Одбрана Београда 1915. године – Кратак преглед дешавања

После неуспешних напада на Краљевину Србију 1914. Године  здружене аустроугарске, немачке и бугарске снаге отпочеле су 5. Октобра 1915. Године нову кампању против наше земље и то нападом на Београд.

Иако су непријатељске снаге биле далеко бријније, боље наоружане и опремљене, Београд је брањен, јер је та одбрана симболично представљала и одбрану целе земље.

Напад аустроугарских и немачких једеиница је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Војске су се сукобиле у десетак јуриша, што непријатеља није нимало омело, јер је користио све предности јаке артиљеријске подршке. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника.

Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик – Парцански висови. У том тренутку је Бугарска напала Србију, и због тога је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт.

У предходним борбама од 6. до 10. октобра 1915. године браниоци Београда су изгубили око 5000 бораца. На бојишту  је остало 20 топова уништених и онеспособљених непријатељском ватром . О броју погинулих и рањених цивилних лица нема тачних података. У борбама за освајање Београда немачке и аустроугарске снаге су имале 10.430 избачених из строја ( 1213 погинулих, 587 несталих и 8630 рањених). Јединице Одбране Београда, које су чиниле четри српске генерације, од дечака, преко регрута и резервиста до трећепозиваца , дале су све од себе , али нису могле да се супротставе далеко премоћнијим непријатељским снагама, које су на једног српског имале четри своја vојника, а на један српски топ девет својих.

Након завршетка борби у граду је остао мањи део становништва – око 8 хиљада, док се већи део повукао са војском. Међутим, пошто их је непријатељ сустигао, били су принуђени да се врате у Београд.

Својим јунаштвом посебно се истакао мајор Драгутин Гавриловић који је приликом једног од одсудних јуриша изговорио следеће речи:

„Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу!

За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!