U ovim danima, počev od 5. oktobra pa do 10. oktobra, navršava se tačno 100 godina od herojske odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu, kada se 1915. godine vojska Kraljevine Srbije junački borila protiv mnogostruko jačeg protivnika.

Gradski odbor Beograd Udruženja Kraljevina Srbja će 6. oktobra u 17 ČASOVA, NA DORĆOLSKOM KEJU, KOD SPOMENIKA BRANIOCIMA BEOGRADA, odati počast našim junačnim precima! (Detaljnije na linku: https://goo.gl/hLEZKw )

    

Branioci BG

    

Odbrana Beograda 1915. godine – Kratak pregled dešavanja

Posle neuspešnih napada na Kraljevinu Srbiju 1914. Godine  združene austrougarske, nemačke i bugarske snage otpočele su 5. Oktobra 1915. Godine novu kampanju protiv naše zemlje i to napadom na Beograd.

Iako su neprijateljske snage bile daleko brijnije, bolje naoružane i opremljene, Beograd je branjen, jer je ta odbrana simbolično predstavljala i odbranu cele zemlje.

Napad austrougarskih i nemačkih jedeinica je počeo 5. oktobra 1915. godine. Beograd je bombardovan tokom celog dana i noći teškom artiljerijskom vatrom. Po nekim podacima, na Beograd je tok dana ispaljeno 30 hiljada granata. Neprijatelj je počeo da prelazi Dunav 7. oktobra. Na dunavskom keju, branioci su ih dočekali jakom pešadijskom i artiljerijskom vatrom. Vojske su se sukobile u desetak juriša, što neprijatelja nije nimalo omelo, jer je koristio sve prednosti jake artiljerijske podrške. Prestonicu su osim vojnika, branili i civili, žene, deca i starci, koji su uzimali oružje od poginulih vojnika.

Očajnička borba je trajala tri dana, pri čemu su branioci morali prvo da se povuku u Dušanovu ulicu, a zatim u Vasinu. U isto vreme, branioci su potisnuti sa Ade Ciganlije i Banovog brda, odakle su se povukli ka Zvezdari i današnjem Pravnom fakultetu. Kada su nemačke jedinice zauzele Dedinje, branioci su se povukli na Avalu, a nakon toga na liniju Brestovik – Parcanski visovi. U tom trenutku je Bugarska napala Srbiju, i zbog toga je Moravska divizija drugog poziva prebačena na taj front.

U predhodnim borbama od 6. do 10. oktobra 1915. godine branioci Beograda su izgubili oko 5000 boraca. Na bojištu  je ostalo 20 topova uništenih i onesposobljenih neprijateljskom vatrom . O broju poginulih i ranjenih civilnih lica nema tačnih podataka. U borbama za osvajanje Beograda nemačke i austrougarske snage su imale 10.430 izbačenih iz stroja ( 1213 poginulih, 587 nestalih i 8630 ranjenih). Jedinice Odbrane Beograda, koje su činile četri srpske generacije, od dečaka, preko regruta i rezervista do trećepozivaca , dale su sve od sebe , ali nisu mogle da se suprotstave daleko premoćnijim neprijateljskim snagama, koje su na jednog srpskog imale četri svoja vojnika, a na jedan srpski top devet svojih.

Nakon završetka borbi u gradu je ostao manji deo stanovništva – oko 8 hiljada, dok se veći deo povukao sa vojskom. Međutim, pošto ih je neprijatelj sustigao, bili su prinuđeni da se vrate u Beograd.

Svojim junaštvom posebno se istakao major Dragutin Gavrilović koji je prilikom jednog od odsudnih juriša izgovorio sledeće reči:

„Junaci!

Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu!

Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!