Nastavljamo sa obeležavanjem velikog jubileja, stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata. Nakon slika i biografija naših slavom ovenčanih vojvoda i Vrhovnog komandanta vojske Kraljevine Srbije, Nj.K.V. Regenta Aleksandra, danas vam predstavljamo Kralja Petra Prvog.

   

NJV Kralj Petar PRvi

   

Tekstovi o Kralju Petru Prvom

U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od Kralja Petra. Patriota među patriotama, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabrošću…“ – Engleska revija „The Ilystrated London News“ od 4. decembra 1915.

vojnici Petar I citat

Francuski istoričar Ernest Den o srpskoj vojsci i Starom Kralju

Stari srpski Kralj Petar I ima danas sedamdeset godina. Školovao se u San Siru. Borio se u našim redovima 1870. Odlikovan je, za hrabrost, na bojnom polju kod Vilerseksela. Jedan od naših srpskih prijatelja je primio, od jednog tamošnjeg oficira, sledeće pismo. Iz njega se može videti kakvu je divnu ulogu igrao Stari Kralj.

U pismu se izlažu napori predsednika vlade Pašića da bi ubedio Staroga Kralja da zbog svoje starosti i slaboga zdravlja odustane da prati svoje vojnike, preko albanskih gudura. Svi Pašićevi napori su ostali bez uspeha i Kralj Petar je sa vojskom prešao albanske planine, usred zime, prekrivene snegom, na jednim volovskim kolima, a gde su bile neprohodne bio je nošen od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.“ francuska revija „Ilustrassion“ od 6. marta 1915, pod naslovom „Kralj heroj“

U mesecu novembru prošle godine, Srbija je, pred naletom Austrougarske, bila blizu da podlegne. Nedostajalo joj je oružje, Beograd je bio u rukama neprijatelja, neke trupe davale su znak da će klonuti. Stari Kralj Petar, već uveliko bolestan, prekinuo je lečenje i napravio preokret. Za dva dana on je podigo na noge iscrpljene, iznurene i demoralizovane vojnike. Naoružao ih je, sišao u rov zajedno sa svojim sinovima, koji su dostojni svoga oca, i pomoću reči koje im je izgovorio, oni su ponovo bili u ofanzivi, pokazavši živost i snažno herojstvo“, Kroz svoje delo, on je tako čudesno ostvario svoje reči da Kralj može da bude samo onaj ko služi svom narodu.“ – francuski Le petit jurnal, 1915.

 petar I

Citat iz govora Kralja Petra prilikom polaganja zakletve

Francuski pesnik Edmon Rostan, pisac „Sirana de Beržeraka“, inspirisan hrabrošću Kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, napisao je 1916. pesmu „Kralj Petrova četiri vola“, koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, pesnik „Plave grobnice“.

„To Petar Prvi, iz Srbije stare

Odlazi sedeći na ostatku kare,

Volovi vuku kola ta.

Kralj Petar ide, jer ići mora,

Preko busenja, stenja i gora.

Tajanstven pred njim stoji put.

Sa štapom, samo u svom mundiru

On ide moru, izgnanstvu, miru.

Ide u bajke rečne kut.

Četiri vola, s jarmom u luku,

Raonik slave, herojstva vuku,

No unuk Karađorđa, lav,

Da se sa bojnog polja iščupa

Četiri vola moraju skupa

Da upotrebe napor sav.

Srbin, pesnik, ratnik što stvori

Da zemlja peva, da barut zbori,

Da Petra Prvog, borca tog

Osvetli dušu, stvori za njega,

ta kola, spojiv ostatak sprega

S ostatkom zadnjim topa svog.

Pesma će isplest oreol mu cvetan.

Ponosan ko vođa, kao pastir setan.

Kako je velik izgnanik taj.“

 PA o Petru I

Prestolonaslednik Aleksandar o Kralju Petru

O Kralju Petru Prvom iz srpske epopeje na Krfu dragoceno svedočanstvo ostavio je jedan od najvećih svetskih reportera, francuski novinar Alber Londr. Ostareli srpski Kralj ga je primio krajem jula 1916. godine – kaže Londr – u mestu Kalkisu, u kući naspram mora, velikoj kao njegova nesreća: Posle ove dve godine od izbijanja rata u kojem su prve granate pale na glavni grad ovog Kralja i koji je ojadio sve žene njegove zemlje, pobožno sam došao da ga vidim, ovde u Kalkisu, mrtvom gradu. Bio je najpre u Edipsosu, jednom letovalištu. Tamo je bilo previše sveta pa je pobegao ovde. Bolje mu je. Povratio se i u nekim trenucima čak mu je i štap suvišan. Ađutant naredi da me posluže slatkim i vodom. Za stolom je i jedan Kraljev prijatelj, jedan od onih s kojima je proživeo mladost. – Bili smo na ti čitavih 50 godina – kaže on – ali ga u Ženevi, kad stiže depeša koja mu donese krunu, oslovih sa Veličanstvo. Ova kuća mi odjednom izgleda sveta! Vrata se otvoriše, evo ga, Kralj. Učini mi se da se pojavila legenda. On još ne znađaše da ga čekamo. – A, Francuzi – reče. Zatim, nagnuvši se nad jednom fotografijom, dodade: – Evo šta ću ja biti za istoriju, oronuli starac koga vuku volovi, kao dangubne Kraljeve. Njegov ađutant stoji mirno, ordonans iza njega takođe, a prijatelj, jedan običan čovek, gledaše u zemlju. To je bio dvor srpskog Kralja.

Biografija Kralja Petra Prvog

Kralj Petar Prvi Karađorđević rođen je kao peto dete Kneza Aleksandra i Kneginje Perside (kćerke Vojvode Jevrema Nenadovića) na Petrovdan, 11. jula 1844. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a dalje školovanje je nastavio u Švajcarskoj u zavodu Venel-Olivije u Ženevi. Po završenom školovanju septembra 1861, Knežević  Petar se upisuje u pariski Kolež Sen Barb, a 1862. u čuvenu vojnu akademiju u Sen-Siru koju završava 1864. godine. U Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog liberalizma, parlamentarizma, demokratije i njenih institucija. Početkom 1868, sa svega 24 godine, Knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila “O slobodi”, sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.

Posle ubistva Kneza Mihajla u maju 1868, politički krugovi bliski dinastiji Obrenović priključili su novom srpskom Ustavu i odredbu kojom se porodici Karađorđević zabranjuje povratak u otadžbinu i oduzima sva imovina.

 Kolubarska Petar I

Govor Petra Prvog vojnicima na prvoj vatrenoj liniji Kolubarske bitke

Knežević Petar se pridružio Legiji stranaca francuske vojske 1870. i sa njom je učestvovao u ratu između Francuske i Pruske, zbog čega je odlikovan Ordenom Legije časti. Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku. Nakon neuspele Topolske bune 1877, vodio je  živu političku aktivnost.

U leto 1883. godine na Cetinju se oženio Kneginjom Ljubicom – Zorkom, najstarijom kćerkom crnogorskog Knjaza Nikole. U tom braku rođeno je petoro dece: kćerke Jelena i Milena (umrla kao dete), i sinovi Đorđe (odrekao se prava nasledstva prestola 1909), Aleksandar i Andrija (umro kao dete). Posle kraćeg boravka u Parizu, porodica Karađorđević preselila se na Cetinje, gde je ostala sledećih deset godina. Zbog lošeg materijalnog položaja, Knežević Petar prodao je  kuću u Parizu 1894, i nastanio se sa porodicom u Ženevi. Njegovi kontakti sa ljudima iz Srbije, naročito sa vođom radikala Nikolom Pašićem nikada nisu prestajali.

Tokom 1897, Knežević Petar odlazi u Rusiju, i biva primljen kod cara Nikolaja II.  Tri godine kasnije pokušao je da se sporazume sa Kraljem Aleksandrom Obrenovićem o priznavanju prinčevske titule i povraćaju oduzete imovine, ali bez uspeha. Knežević Petar je još više pojačao svoju političku aktivnost za povratak u Srbiju. Godine 1901. nastojao je da stupi u bliže odnose sa Austro-Ugarskom, nudeći joj svoj politički program.

U noći između 28. i 29. maja 1903. oficiri zaverenici ubili su Kralja Aleksandra Obrenovića i Kraljicu Dragu. Vojska je na svoju ruku izvela državni udar i proglasila Kneževića Petra Karađorđevića za Kralja Srbije, što je svojim izborom potvrdila Narodna Skupština 15. juna. Posle 45 godina Karađorđevo potomstvo ponovo dolazi na čelo srpske države, čime počinje novi period u njenom razvoju. “Želim da budem pravi ustavni Kralj Srbije“ – rekao je Kralj Petar I u svom proglasu tokom polaganja zakletve.

 Kolubarska Petar I 2

Govor Petra Prvog vojnicima na prvoj vatrenoj liniji Kolubarske bitke

Od samog početka svoje vladavine, Kralj Petar I suočio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutrašnjom političkom borbom, a Austro-Ugarska, isprva naklonjena novom srpskom Kralju, postala je ubrzo otvoreni neprijatelj Srbije, naročito posle krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine 1908. godine.

Prvi balkanski rat protiv Turske 1912, i Drugi – protiv Bugarske 1913. – okončani su trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom Kralja Petra I, i oslobađanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije, i njihovim pripajanjem Srbiji.

Usled stalnih i teških napora u Balkanskim ratovima, zdravstveno stanje Kralja Petra I se pogoršalo, i on je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na svog sina Prestolonaslednika Aleksandra. Mesec dana kasnije, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, čime je započet  Prvi svetski rat. Posle veličanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog Kralja. On je ipak doživeo da dočeka konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu, a sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu. Zbog svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u srpskom narodu ostao je zapamćen kao Kralj Petar I Oslobodilac.