U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Filipa Pejkovića, studenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana Udruženja Kraljevina Srbija – „Abdikacija japanskog cara“.
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija
Japanski narod iznova zadivljuje čitav svet, poštovanjem sopstvene tradicije i istorije.
Naime, odlukom Imperijalnog saveta, koji čine po funkciji premijer Japana, dva člana carske porodice, predsednik i potpredsednik Predstavničkog doma, predsednik i potpredsednik Doma savetnika (gornji dom japanskog parlamenta), veliki upravnik Carske agencije, vrhovni sudija i jedan sudija Vrhovnog suda, zakazane su svečane ceremonije proslave tridesetogodišnjice vladavine cara Akihita, nakon kojih će on abdicirati.
Car je odluku o svojoj abdikaciji, diskretno saopštio najpre jula 2016. godine. Od tada, nekoliko puta je pominjano da će osamdeset trogodišnji car Akihito napustiti carski presto.
Tron hrizanteme napustiće 30. aprila 2019. godine, a narednog dana njegov sin Naruhito postaće novi japanski car (prema japanskom običaju, dan po carevom smrti označava početak nove ere). Teno Heika (na japanskom jeziku: Njegovo Veličanstvo car), pošto abdicira nosiće titulu Daigo Teno.
Njegovo Carsko Veličanstvo Akihito se rodio 23. decembra 1933. godine, kao peto dete i najstariji sin cara Hirohita, koga je nasledio 1989. godine. Cerenomija krunisanja obavljena je 12. novembra 1990. godine.
Abdikacija je poslednji put viđena 1817. godine, kada se car Kokaku odrekao carske vlasti u korist sina Ninka. Međutim, slučaj cara Akihita ima poseban značaj, jer će to biti prva abdikacija od donošenja prvog ustava Japana, 1889. godine.
Bez obzira na isključivo ceremonijalnu i protokolarnu ulogu šefa države, Japanci nemaju nameru odbaciti ideju monarhije. Postoje dva razloga – izuzetno poštovanje tradicionalnih vrednosti i institucija, ali i činjenica da japanska istorija počinje vladavinom prvog cara Džinmua, osnivača Japana i rodonačelnika njegove carske dinastije, oko 660. godine pre nove ere. Samim tim, japanska imperija se može pohvaliti kontinuitetom od približno dva i po milenijuma.
Ni strahote Drugog svetskog rata, koje uključuju američko atomsko bombardovanje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija, nisu naterale Japance da odstupe od drevne institucije – njihove carevine i njihovog cara. O tome je govorio istoričar, pravnik i diplomata Milan St. Protić: „Država u kojoj je Amerika najpopularnija je Japan, zemlja na koju su bacili dve atomske bombe. (…) Zašto? To mi je ispričao japanski ambasador, ja sam ga jedanput pitao, znate šta mi je rekao: Zato što nam nisu osramotili cara, a mogli su! Za nas je manje porazno to što su bacili atomske bombe. Ne bismo im oprositili da su nam dirnuli cara!“
Zemlja izlazećeg sunca ostaje jedina carevina u savremenom svetu
. Opstaje blagodareći pragmatičnom dijalogu tradicije i praktičnih potreba, kao i nemerljivom podrškom japanskog naroda. Japanu nije problem da očuva monarhiju i bude treća najbogatija zemlja po visini Bruto domaćeg proizvoda.
Naučimo po nešto od ove geografski daleke, svesne nacije…
Autor teksta – gospodin Filip Pejković, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Udruženja Kraljevina Srbija
