U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Miloša Marinkovića, potpredsednika Izvršnog odbora za Južnu Srbiju – „Pravo naroda“.
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija
PRAVO NARODA
Da živi, da bude slobodan, da pošteno radi i zarađuje, da voli i živi časno i dostojanstveno, da misli i govori ne ponižavajući i ne ugrožavajući nikoga pravo je svakog čoveka i pravo svakog naroda. Pravo da bude ponosan na ono što jeste, pravo na ime, na pesmu, na Veru, na jezik, na poreklo. To je pravo koje im je Bogom namenjeno i u tome jeste istinska sreća svakog pojedinca i svakog naroda. I crnih i žutih i belih i svih vera, jezika. Svih! A, može li se danas reći da su nama ispunjena i poštovana ta sveta prava? Kada u jednoj zemlji čovek ne može da živi od svog rada, ako mu odlazak na neko dalje putovanje sa porodicom predstavlja luksuz, ako mu se gazi po ljudskom dostojanstvu, pljuje na istoriju, kada mu najmiliji odlaze netragom u tuđe zemlje jer u svojoj ne mogu da žive i uspeju zbog svakojakog ološa, kada se deca leče SMS porukama, kada su mu vlast oni koji su u svemu najgori od najgorih, kada su obesmišljeni izbori,kada cveta polu-svet i kriminal i kada protiv svega toga ne sme ništa da kaže, da mu ne bi bilo još gore?! I kada mu još vlast kaže kako mu je, u stvari, dobro?! To, onda, nije ni život ni sloboda!
To nije dostojno ni crva, a kamo li čoveka! To je strahovlada i ropstvo, koje vodi u nestanak. Strahovlada je prava reč i, u takvim okolnostima, ostaje samo još da vas ona fizički uništava (mada ni to nije retkost). A, sve to je moguće i trenutno održivo zbog ukorenjenog straha u ljudima i njihovog kratkog pamćenja. Put ka oslobođenju i rušenju strahovlade počinje rušenjem straha u sebi! Ako narodu uskratite pravo na život- život u punom i pravom smislu reči- onda narod ima sveto pravo i dužnost da se buni, da ustaje i da ruši one koji ga prave stokom i drže u lancima! Ako u sebi pobedite strah i ojačate veru, onda vam ništa osim pobede ne sleduje. Jer i tirani koji, za vreme, izgledaju svemoćni i nepobedivi su ipak samo ljudi od krvi i mesa i to, obično, u svemu gori od vas! Kako su se popeli, tako mogu lako i brzo da padnu.
A, treba li većeg nadahnuća za tako nešto od osmeha i sigurnog i normalnog života onih koji su vam najdraži i celog vašeg naroda i svih ljudi u vašoj zemlji? Od rađanja novih u slobodi i blagostanju, od povratka u svoje onih koji su morali da odu u tuđe, od pobede pravde i slobode? I sama misao na to je slatka. Moguće je!
Autor teksta – Miloš Marinković, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja Kraljvina Srbija za Južnu Srbiju
