U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Filipa Pejkovića, člana Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija – „Šta je Nikola Tesla rekao Kralju Petru II u Njujorku 1942. godine?“
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični tavovi Udruženja Kraljevina Srbija
Ratna 1942. godina je bila obeležena izuzetnom aktivnošću jugoslovenske Kraljevske vlade u izbeglištvu, kako na polju organizovanja pokreta otpora u zemlji, tako i diplomatskom planu.
Diplomatska delatnost vlade bila je usmerena na pridobijanje interesovanja velikih saveznika za pitanje balkanskog ratišta, te osiguranje i pružanje svake materijalne pomoći legitimnim oružanim formacijama. Kralj Petar II Karađorđević ima brojne sastanke sa evropskim i svetskim liderima, među kojima su britanski kralj Džordž VI, premijer Čerčil, jordanski kralj Abdulah…
Iako je sam početak rata za Kraljevinu Jugoslaviju, primetno je britansko insistiranje na energičnijem, aktivnijem i konačno frontalnom suprotstavljanju okupacionim snagama. Ilustrativan je primer razgovora kapetana Bila Hadsona i generala Mihailovića, gde britanski vojni izaslanik, pravdajući svoje zahteve da se pristupi ofanzivnom otporu, otvoreno ističe da je njegova obaveza vođenje brige o interesima Velike Britanije, na šta dobija kratak odgovor Mihailovića: „Nismo mi ničije sluge, pa ni savezničke!“
Početkom 1942, general Ajzenhauer je sačinio plan izbacivanja Nemačke iz rata, putem otvaranja zapadnog fronta. Kako nije bio u saglasnosti sa britanskom politikom o odlaganju većeg sukoba, isti je odbačen, poput mnogo sličnih koji su usledili. Čerčil će krajem godine konstatovati da zapadni saveznici vode borbu sa svega šest, dok se na Istočnom frontu nalazi 185 nemačkih divizija.
Američka nastojanja da se otvori front na zapadu Evrope, kako bi se oslabio osovinski pritisak na Istočnom frontu, ali i olakšao položaj na drugim okupiranim teritorijama, pogodovao je jugoslovenskoj strani, koja je primorana da potraži novog i pouzdanijeg zaštitnika radi očuvanja svojih interesa.
Sredinom godine, dogovorena je zvanična poseta jugoslovenske delegacije Sjedinjenim Državama. Negde u to vreme, američki predsednik Ruzvelt daje ohrabrujuću izjavu o borbi generala Mihailovića: „Držite se čvrsto. Vaši prijatelji Vas neće zaboraviti, ni napustiti.“
Jugoslovensku delegaciju predvođenu kraljem Petrom, sačekao je državni sekretar Kordel Hal, 24. juna u Vašingtonu. U njegovoj pratnji odlaze prema Beloj kući, gde ih dočekuju predsednik Frenklin D. Ruzvelt i potpredsednik Henri Volas. Čitav dan provode u razgovorima o stanju u Jugoslaviji i razmatranju mogućnosti za pružanje pomoći. Po završetku prvog dana susreta, kralj Petar se povukao u pripremljenu sobu, koja je nekada pripadala predsedniku Linkolnu.
U nastavku, kralj je govorio u Kongresu SAD. Usledila je trodnevna poseta Kanadi, a potom povratak u Vašington i odlazak u Njujork.
Između zvaničnih susreta na najvišem nivou, kralj Petar je iskoristio priliku da 8. jula, poseti jednog važnog sunarodnika – Nikolu Teslu, koji je stanovao u apartmanu 3327 hotela New Yorker.
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karađorđevića
Razgovor je protekao u izrazito srdačnoj i prijateljskoj atmosferi, o čemu svedoči rečenica koju je Tesla izgovorio još prilikom pozdravljanja: „Drago mi je što ste mladi i zadovoljan sam što ćete biti veliki vladar. Verujem da ću doživeti Vaš povratak u slobodnu Jugoslaviju.“
Svedočenja prisutnih govore nam da su u jednom trenutku Tesla i kralj zajedno zaplakali.
Tesla je izrazio i poznato divljenje prema kraljevom ocu, kralju Aleksandru I Karađorđeviću: „Od Vašega oca primili ste njegove poslednje reči – čuvajte mi Jugoslaviju! Ponosan sam što sam Srbin i Jugosloven…“
N
ikola Tesla je juna 1892. godine, prilikom svoje jedine posete Beogradu, primljen kao gost tadašnjeg srpskog kralja Aleksandra Obrenovića. Pola veka kasnije, posetio ga je jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević – to je poslednji sastanak koji je Tesla imao sa nekim državnikom.
Ostala je priča da se Tesla, prilikom ovog susreta, rukovao sa kraljem. Ništa čudnog u ovom činu ne bismo pronašli, da veliki naučnik nije bio i vrsni osobenjak. Jedno od krutih pravila kojeg se držao, bilo je izbegavanje rukovanja. Da li je to prekršio prilikom ovog susreta, nikada nećemo saznati…
Autor teksta – Filip Pejković, član Izvršnog oddbora, Odbor za administraciju internet naloga Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija
