Прочитајте текст г. Мариа Мајсторовића, председника Удружења Краљевина Србија, „Србија негде између њих и њихових“, писан поводом лажних натписа у дневним новинама и поновног и блаћења Краљевске пордице.
Године и деценије пролазе али систем који су синови наследили од очева, а ови од својих, да би њихова (зло)дела оправдали, еволуира и опстаје.
Мучно је данас бити човек у Србији, свакако се не исплати, а постаје превише огавно гледати каква постаје стварност и какве системе вредности постављају они који се налазе на местима која то омогућавају.
Кад год рејтинг монархије у народу почне да расте, а сада је због Краљевског венчања Принца Ђорђа и Принцезе Фелон на Опленцу, ничим изазвано, ни хитношћу ни тренутком дешавања наводног догађаја, баш на рођендан Престолонаследника, бива пласирана прича која нема везе са стварношћу, нити се десила, али удара по сред српског националног духа који се, замислите, један Карађорђевић дрзнуо да вређа?!
Та породица која је дала вожда, утемељивача, просветитеља, ослободиоца, ујединитеља, помиритеља и мученика нема никакве везе са духом народа, не зна шта он представља, није учествовала у његовом стварању и грађењу?! Та породица која је родбински повезана са Немањићима, вређа српски национални дух…да, али српских комуниста!
Исто се десило и прошле године након венчање Принца Михајла и Принцезе Љубице, након кога је „бахата Принцеза јурила на догађај (где је обезбедила пар стотина хиљада евра за болнице, што је остало ситним словима у заглављу?!), укључила сирену, а ревносни полицајац ( представник државе) радио свој посао и није им дозволио да прекрше закон (као што полицајац увек ради, посебно за државне службенике, њихову родбину, тазбину, пријатеље, кумове…)! па да на овим „добротворима“ покажу како функционише држава!
А ни на последњој страни, ни заглављу, нема вести да су обезбедили Нишком Клиничком центру опрему у вредности од 350.000 евра, и да ће само ове године унети опреме за болнице у вредности од 4.000.000 евра, што долази на 30.000.000 евра од када им је дозвољено да се врате и живе као подстанари у својој кући на првом спрату Двора у Београду.
Наравно, народ нема времена да залази у приче, или заглавља, има доста својих мука, па остаје на наслову и поднаслову. Ко ће да улази у детаље текста и укључује мозак да би схватио да ништа не пише…народу су одавно одузели могућност, са ситуацијом и стварношћу коју су створили, да само о својој муци размишља а о политици и новинама, само из наслова. Зато наслови морају да буду бомбастични, увредљиви и понижавајући.
Хвала Богу па неки од нас још увек знају шта значи бити човек док се овим писањем и етикетирањем повлачи јасна граница између нас и њих…никада Србија неће бити једно док год ова линија постоји а ми никада, ни по коју цену, нећемо себе сматрати таквима и делом истог бића, то нам не дозвољава ни кућно васпитање, ни традиција, ни вера ни достојанство, па макар били српски ескими и заувек отишли из ове једине преостале комунистичке земље у Европи.
Аутор текста – Марио Мајсторовић, председник Удружења Краљевина Србија
