ЛИЧНИ СТАВ – ГЛАС МЛАДИХ

У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст госпођице Јоване Радишић – „Глас младих“.

Да ли смо спремни да Србију поставимо на место које она заслужује или ћемо дозвољавати да преко нас иду сви, да нас газе и понижавају у рођеној земљи. Где је тај стуб који ће нас представљати у свету? Немамо га тренутно! Наша земља нема довољно јак ослонац, да бисмо могли да напредујемо. А око напретка, више се и не прича на озбиљан начин. Сумирају се порази, неистинита обећања која су изневерила мишљење младих, унела им горчину и језу од досадашњих политика које су вођене особама које нису уложиле у ствари које су од приоритета и истинског значаја. Доста је било хвалоспева земљама које су нас изневериле, доста је лажних пријатељстава са земљама које су нам зло нанеле, али свакако треба радити на побољшању међусобних односа.

Многобројним рекламама величају се личности које то не заслужују. У данашње време, медији су постали политички робови којима се бахато манипулише како би се прикрио мрак над Србијом. Међутим јавност је ускраћена да чује праву истину, без икаквих улепшавања или свесног уношења страха међу грађане.

Нама нису потребне особе које мишљење српског народа не преносе како то српски народ жели и осећа, чинећи то због личног интереса, већ људи са разумевањем српске историје, традиције и морала, поштовањем струка и грађењем поштених односа мећу људима и земљама. Да ли се зна како се живи у Србији, колико се фабрика отворило, а колико је младих отишло? После завршене средње школе се размишља о напуштању земље, а после факултета се и не размишља, јер је то неминовно, овде посла нема! Због чега се ништа не предузима по том питању? Да ли требамо дозволити да најбољи кадрови буду ван своје земље?

Шта се младим особама нуди у данашње време? Нови савремени стилови, рекламни материјали за постизање успеха преко ноћи и стицање богатсва за кратак временски период, комерцијалне емисије. На разарање заједнице утицаја имају: болести зависности, алкохолизам, хомосексуализам, абортуси. Шта се предузима по тим питањима, да ли требамо да склопимо очи или да јавно говоримо о томе? Плашимо ли се осуде околине, мишљења људи? Не! Српски народ мора да се бори за своју будућност, да породица и црква као највеће светиње буду на највишем трону, да се чува традиција,вера,обичаји и религија који су пресудни за очување етничког идентитета сваке заједнице!

Обнављањем Уставне парламентарне монархије, промовисањем демократије, идеје толеранције, културе, историјског наслеђа, људских права, унапређењем образовања, Србија би ушла у ред модерних европских земаља. Већина ових ствари данас недостаје, почев од основне културе и образовања коју прво, нису имали и немају, велики број ткз. политичара. Срби су вредан народ од давнина, они су научени да раде, у њима тече јуначка крв која се лила вековима борећи се за своју отаџбину. Нису чекали да им стигну плате на основу празних прича, радили су и свој рад знојем плаћали. Потребан је Краљ, који ће бити у служби народа, који ће народу дати наду, који ће својом репутацијом, пословним везама и пријатељствима учинити да Србија буде просперитетна и јака земља. Долазе времена правих промена у којима ће бити стручне особе на власти, које ће знати да воде земљу у којој ће се грађани осећати слободно.

Успостављањем Уставне парламентарне монархије Србија би добила своју акредитацију у свету, свој стуб и ослонац, а вратила грађанима своју традицију.

Да ли сте чули за алтруизам? У свету борбе за егзистенцијом све је мање особа које би помогле када је потребно, а да за то не траже награду, ордење и признање.

Само неки од пројеката фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине: Пројекат помоћи центру за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“, пројекат помоћи дому за децу без родитељског старања и родитеља, „Мирослав Мика Алас“, Сомбор, Сос дечија линија 2006, Универзитетска дечија клиника – Тиршова и прво одељење за урођене срчане мане, национална кампања „Србија против рака“,

Својим хуманим гестовима, љубазношћу, са топлином срца поклања љубав и пажњу деци којој је то потребно. Ове године је већ тринаести пут за редом организован пријем за 1000 малишана из домова за децу без родитељског старања, ромску децу и децу са инвалидитетом. Пружајући подршку младима, улива им поверење и подстиче на нове победе. Истиче значај традиције и породице. Породица као основна ћелија друштва, основа људске заједнице, без које нема друштвеног постојања, неопходна за духовни напредак у којој можемо да проверимо квалитете људских вредности. У Србији, и даље постоји, треба је одржати, ојачати.

Успостављањем Уставне парламентарне монархије Србија би постала модерна држава, која гледа у будућност, али не заборавља своју прошлост, своју традицију и претке, која породицу ставља изнад свега и истиче праве вредности друштва. Краљевина Шведска, Данска, Норвешка, Холандија, зашто не и Србија? Нећемо се вратити тиме у 19.век, доћи ћемо на место које заслужујемо. Оваквим обликом владавине обезбедили бисмо стабилност,национални индентитет,историјски континуитет. Краљ би ујединио све грађане, и бранио Устав! Црква каже:“Бог је на небу, а на земљи краљ“. Уставном парламентарном монархијом бисмо добили међународни углед, демократију коју смо изгубили, напредак и излазак из ропства политичког маркетинга, имали бисмо здравије и поштеније односе са другим земљама, бржи економски развој и бољи животни стандард грађана. Подстицањем друшвене свести и истицањем моралних непроцењивих вредности, уздигли бисмо наше друштво, изашли би из дубоке економске и моралне кризе и вратили се на пут напретка. Срби су не само небески народ, већ и краљевски народ!

Долази ново време, у којем ће се ценити Знање!

Долази време нове Србије, долази време Краљевине Србије!

Живела Краљевина Србија!

Аутор текста – госпођица Јована Радишић, чланица Удружења Краљевина Србија

Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.