Pročitajte tekst g. Maria Majstorovića, predsednika Udruženja Kraljevina Srbija, „Srbija negde između njih i njihovih“, pisan povodom lažnih natpisa u dnevnim novinama i ponovnog i blaćenja Kraljevske pordice.
Godine i decenije prolaze ali sistem koji su sinovi nasledili od očeva, a ovi od svojih, da bi njihova (zlo)dela opravdali, evoluira i opstaje.
Mučno je danas biti čovek u Srbiji, svakako se ne isplati, a postaje previše ogavno gledati kakva postaje stvarnost i kakve sisteme vrednosti postavljaju oni koji se nalaze na mestima koja to omogućavaju.
Kad god rejting monarhije u narodu počne da raste, a sada je zbog Kraljevskog venčanja Princa Đorđa i Princeze Felon na Oplencu, ničim izazvano, ni hitnošću ni trenutkom dešavanja navodnog događaja, baš na rođendan Prestolonaslednika, biva plasirana priča koja nema veze sa stvarnošću, niti se desila, ali udara po sred srpskog nacionalnog duha koji se, zamislite, jedan Karađorđević drznuo da vređa?!
Ta porodica koja je dala vožda, utemeljivača, prosvetitelja, oslobodioca, ujedinitelja, pomiritelja i mučenika nema nikakve veze sa duhom naroda, ne zna šta on predstavlja, nije učestvovala u njegovom stvaranju i građenju?! Ta porodica koja je rodbinski povezana sa Nemanjićima, vređa srpski nacionalni duh…da, ali srpskih komunista!
Isto se desilo i prošle godine nakon venčanje Princa Mihajla i Princeze Ljubice, nakon koga je „bahata Princeza jurila na događaj (gde je obezbedila par stotina hiljada evra za bolnice, što je ostalo sitnim slovima u zaglavlju?!), uključila sirenu, a revnosni policajac ( predstavnik države) radio svoj posao i nije im dozvolio da prekrše zakon (kao što policajac uvek radi, posebno za državne službenike, njihovu rodbinu, tazbinu, prijatelje, kumove…)! pa da na ovim „dobrotvorima“ pokažu kako funkcioniše država!
A ni na poslednjoj strani, ni zaglavlju, nema vesti da su obezbedili Niškom Kliničkom centru opremu u vrednosti od 350.000 evra, i da će samo ove godine uneti opreme za bolnice u vrednosti od 4.000.000 evra, što dolazi na 30.000.000 evra od kada im je dozvoljeno da se vrate i žive kao podstanari u svojoj kući na prvom spratu Dvora u Beogradu.
Naravno, narod nema vremena da zalazi u priče, ili zaglavlja, ima dosta svojih muka, pa ostaje na naslovu i podnaslovu. Ko će da ulazi u detalje teksta i uključuje mozak da bi shvatio da ništa ne piše…narodu su odavno oduzeli mogućnost, sa situacijom i stvarnošću koju su stvorili, da samo o svojoj muci razmišlja a o politici i novinama, samo iz naslova. Zato naslovi moraju da budu bombastični, uvredljivi i ponižavajući.
Hvala Bogu pa neki od nas još uvek znaju šta znači biti čovek dok se ovim pisanjem i etiketiranjem povlači jasna granica između nas i njih…nikada Srbija neće biti jedno dok god ova linija postoji a mi nikada, ni po koju cenu, nećemo sebe smatrati takvima i delom istog bića, to nam ne dozvoljava ni kućno vaspitanje, ni tradicija, ni vera ni dostojanstvo, pa makar bili srpski eskimi i zauvek otišli iz ove jedine preostale komunističke zemlje u Evropi.
Autor teksta – Mario Majstorović, predsednik Udruženja Kraljevina Srbija
