Драгомир Ацовић

Арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа Краљевске породице Карађорђевић, рођен је 14. јула 1943. године у Београду, од оца Милована. Његов деда Радисав Ацовић био је државни службеник и близак пријатељ династије Карађорђевић.

Основну школу и гимназију је похађао у Београду.

Након завршене гимназије уписује два факултета, архитектонски и филозофски. Током студија одлучује се за архитектуру на којој и дипломира 1967. године код професора Станка Клиске. Тада прекида студије историје уметности.

Од 1968. до 1970. године био је запослен у грађевинском предузећу “Нови Београд”, као приправник у Одељењу припреме радова, потом као инжењер градилишта на више објеката (“Тестера” на Коњарнику I) а потом и као шеф градилишта (“Београдска пивара” и “солитери Баново Брдо”).

Од 1970. до 1972. постављен је за надзорног органа Одељења за инвестициону градњу на Општини Чукарица.

Од 1972. до 1985. године, запослен је у предузећу за пројектовање и инжењеринг “Архитектура и урбанизам” као Шеф Архитектонског бироа, потом Главни технолог а затим и Главни пројектант за пројекте у иностранству.

Од 1985. до 1992. године, био је директор маркетинга у Предузећу за пројектовање и консалтинг “Биро 71”.

Од 1992. године је сувласник предузећа „Грифон“ које се бави консалтингом, пројектовањем и инжењерингом.

Oд 2000. до 2011. године био је главни архитекта на изградњи и унутрашњој декорацији Храма Светог Саве.

Године 1991. са још једанаест интелектуалаца основао је Српско друштвo за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели Орао“. Дуги низ година био је председник, главни херолд и ко-председавајући Рeгистра грбова и уредник „Стематографије“, а данас је почасни председник. Такође је члан је Америчког Друштва за ордене и медаље, Друштва за проучавање ордена и медаља Уједињеног Краљевства, Швајцарског фалеристичког друштва, Уније немачких фалериста (БДОС) и хералдичких друштава Енглеске, Украјине и Русије. Члан је Европског друштва културе.

Члан је Крунског већа од 1988. године и председавајући Крунског савета Краљевског дома Карађорђевића. Фебруара 1991. године, његовом заслугом регулисано је Меморандумом о краљевским југословенским и српским орденима, статус о садашњној и будућој употреби. До тада краљевски ордени су додељивали повремено. Одлукама од 15. фебруара 2002. године, старешина Краљевског дома регулисао је пословање Канцеларије Краљевских ордена и прописао одговарајуће акте у ингеренцији Круне. За канцелара Краљевских ордена постављен је 2007. године, чиме је настављен континуитет који је периодично функционисао од 1945. године.

Најзначајнији радови

Архитектура

Војна академија Копнене војске у Београду.

Црква Светог Стефана на Брезовици.

Храм Светог Саве (унутрашња декорација).

Пројекти у Републици Сао Томе и Принсипе на Малдивским острвима у Монголији, Непалу, Куби, Египту, Џибутију, Сомалији, Ираку и итд.

Хералдика

Хералдичка ревизија грбова Београда, застава Београда, грбова пет београдских општина; градова: Ниша, Пријепоља, Будве, Бијељине, Мионице, Тополе, Крагујевца, Јагодине, и др.

Фалеристика

Историја бугарске фалеристике

Српски Краљевски орден Милоша Великог

Срби изван Србије-Руски Срби (коаутор).

Више од три стотине новинских чланака (архитектура, пројектни менаџмент, хералдика, фалеристика, архонтологија, популарне теме…) итд.

Одликовања

Oрден Карађорђеве звезде 3. степена.

Орден Белог орла 1. степена.

Библиографија

Српска круна, Београд 2003. (коаутор са Н. Николић).

Инсигније династије Карађорђевић, Београд 2006. (коаутор са Д. Његован и С. Илин).

Хералдика и Срби, Београд 2008.

Слава и част, Београд 2013.

Поглед у Храм, Београд 2015.

Одликовања у Карађорђевом дому, Београд 2016. (коаутор са Љ. Грујић).