Dragomir Acović

Arh. Dragomir Acović, član Krunskog veća Kraljevske porodice Karađorđević, rođen je 14. jula 1943. godine u Beogradu, od oca Milovana. Njegov deda Radisav Acović bio je državni službenik i blizak prijatelj dinastije Karađorđević.

Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Beogradu.

Nakon završene gimnazije upisuje dva fakulteta, arhitektonski i filozofski. Tokom studija odlučuje se za arhitekturu na kojoj i diplomira 1967. godine kod profesora Stanka Kliske. Tada prekida studije istorije umetnosti.

Od 1968. do 1970. godine bio je zaposlen u građevinskom preduzeću “Novi Beograd”, kao pripravnik u Odeljenju pripreme radova, potom kao inženjer gradilišta na više objekata (“Testera” na Konjarniku I) a potom i kao šef gradilišta (“Beogradska pivara” i “soliteri Banovo Brdo”).

Od 1970. do 1972. postavljen je za nadzornog organa Odeljenja za investicionu gradnju na Opštini Čukarica.

Od 1972. do 1985. godine, zaposlen je u preduzeću za projektovanje i inženjering “Arhitektura i urbanizam” kao Šef Arhitektonskog biroa, potom Glavni tehnolog a zatim i Glavni projektant za projekte u inostranstvu.

Od 1985. do 1992. godine, bio je direktor marketinga u Preduzeću za projektovanje i konsalting “Biro 71”.

Od 1992. godine je suvlasnik preduzeća „Grifon“ koje se bavi konsaltingom, projektovanjem i inženjeringom.

Od 2000. do 2011. godine bio je glavni arhitekta na izgradnji i unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save.

Godine 1991. sa još jedanaest intelektualaca osnovao je Srpsko društvo za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku „Beli Orao“. Dugi niz godina bio je predsednik, glavni herold i ko-predsedavajući Registra grbova i urednik „Stematografije“, a danas je počasni predsednik. Takođe je član je Američkog Društva za ordene i medalje, Društva za proučavanje ordena i medalja Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarskog falerističkog društva, Unije nemačkih falerista (BDOS) i heraldičkih društava Engleske, Ukrajine i Rusije. Član je Evropskog društva kulture.

Član je Krunskog veća od 1988. godine i predsedavajući Krunskog saveta Kraljevskog doma Karađorđevića. Februara 1991. godine, njegovom zaslugom regulisano je Memorandumom o kraljevskim jugoslovenskim i srpskim ordenima, status o sadašnjnoj i budućoj upotrebi. Do tada kraljevski ordeni su dodeljivali povremeno. Odlukama od 15. februara 2002. godine, starešina Kraljevskog doma regulisao je poslovanje Kancelarije Kraljevskih ordena i propisao odgovarajuće akte u ingerenciji Krune. Za kancelara Kraljevskih ordena postavljen je 2007. godine, čime je nastavljen kontinuitet koji je periodično funkcionisao od 1945. godine.

Najznačajniji radovi

Arhitektura

Vojna akademija Kopnene vojske u Beogradu.

Crkva Svetog Stefana na Brezovici.

Hram Svetog Save (unutrašnja dekoracija).

Projekti u Republici Sao Tome i Prinsipe na Maldivskim ostrvima u Mongoliji, Nepalu, Kubi, Egiptu, Džibutiju, Somaliji, Iraku i itd.

Heraldika

Heraldička revizija grbova Beograda, zastava Beograda, grbova pet beogradskih opština; gradova: Niša, Prijepolja, Budve, Bijeljine, Mionice, Topole, Kragujevca, Jagodine, i dr.

Faleristika

Istorija bugarske faleristike

Srpski Kraljevski orden Miloša Velikog

Srbi izvan Srbije-Ruski Srbi (koautor).

Više od tri stotine novinskih članaka (arhitektura, projektni menadžment, heraldika, faleristika, arhontologija, popularne teme…) itd.

Odlikovanja

Orden Karađorđeve zvezde 3. stepena.

Orden Belog orla 1. stepena.

Bibliografija

Srpska kruna, Beograd 2003. (koautor sa N. Nikolić).

Insignije dinastije Karađorđević, Beograd 2006. (koautor sa D. Njegovan i S. Ilin).

Heraldika i Srbi, Beograd 2008.

Slava i čast, Beograd 2013.

Pogled u Hram, Beograd 2015.

Odlikovanja u Karađorđevom domu, Beograd 2016. (koautor sa Lj. Grujić).