Удружење Краљевина Србија вас са поносом обавештава да је наш покровитељ ЊКВ Престолонаследник Алексадар, на предлог Управног одбора Удружења, решио да одликује господина Љубомира Радојловића, члана Управног одбора, орденом Круне 2. степена и госпођу Мирјану Чанић – Радојловић, чланицу Савета Удружења, орденом Светог Саве 2. степена за заслуге за Краљевки дом, народно и опште добро и за целокупан животни рад. Оба ордена ће бити прокламована на Сретење 2018. године.
Удружење Краљевина Србија најискреније честита нашем чика Љуби и бака Мирјани на овом заслуженом признању!
Лојалност Круни и Дому Карађорђевића, породица Радојловић показује безмало читава два века. Подаци о најстаријим прецима ове породице, достојни су поштовања. Радојло Вукотић је још из времена пре Првог српског устанка био у блиским везама са Ђорђем Петровићем. За време самога устанка Радојло Вукотић, по коме породица Радојловић носи презиме био је задужен за копање руде на планини Рудник и њен транспорт и продају Аустрији, како би се тим новцем куповала џебана за устаничку војску.
Срески начелник капетан Петар (Радојла) Радојловић, усвојен је од стране Стаменке Чарапић (рођене Карађорђевић), најмлађе кћерке бесмртног Вожда Карађорђа, након погибије Радојла Вукотића и сина војводе Васе Чарапића, Илије Чарапића, првог управника (градоначелника) Београда. Породица Радојловић наследила је све предмете војводе Илије Чарапића, као што је његов војводски печатни прстен и др. У њиховој породичној гробници на Новом гробљу у Београду сахрањени су војвода Илија Чарапић и Стаменка Чарапић, рођ. Карађорђевић. Петар Радојловић је познат и по томе што је по одласку Турака 1862. срушио је тврђаву Соко Град код Крупња.
Љубомир (Петра) Радојловић је био пријатељ ЊВ Краља Александра I и чувеног војводе Живојина Мишића. О њему између осталог, говори војвода Мишић у својим успоменама, са великом захвалношћу, јер му је у време првог пензионисања Љубомир помогао да организује породични живот позајмљујући му већа средства за зидање куће у Делиградској улици.
Његов син, ђенералштабни потпуковник југословенске краљевске војске Милош Љ. Радојловић је учествовао у Другом светском рату, на положају команданта Баната и млавско-смедеревске групе корпуса Југословенске војске у Отаџбини и делегата Врховне команде у Шумадијској групи корпуса, а на самом крају рата био је постављен за Команданта свих Шумадијских трупа. После рата осуђен на смрт, а потом на петнаест година робије. Провео је у затвору 10 година. Потпуковник Милош Љ. Радојловић, био је ожењен Смиљом Банић, са којом има сина Љубомира Радојловића, архитекту.
Госпођа Мирјана Чанић-Радојловић, супруга господина Љубомира, унука је армијског ђенерала Стевана Хаџића, министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у четири мандата. Интересантан је податак да је ђенерал Хаџић, у својству првог ађутанта ЊВ Краља, присуствовао порођају ЊВ Краљице Марије приликом рођења ЊВ Краља Петра II, 6. септембра 1923. године.
Генерал Стеван Хаџић оженио се 1901. године Јелисаветом – Елом, ћерком коњичког пуковника Александра Симоновића и Милице рођене Спасић, каснијом дворском дамом краљице Марије. Имали су сина Војислава и ћерку Олгу која се 1927. године удала за коњичког пуковника Николу Чанића, чија је ћерка др Мирјана Чанић-Радојловић
Следећи предачки завет, госпођа Мирјана Чанић –Радојловић и господин Љубомир Радојловић иако у позним годинама на половини девете деценије свога живота и данас безрезервно исказују верност и пожртвовање племенитим тежњама да наша Отаџбина поново буде монархија, не одричући се оданости Краљевском дому и поред свих животних страхота које су преживели у периоду комунистичког режима, од одузимања целокупне имовине чија се вредност процењује на више десетина милиона евра до вишегодишњег тамновања у затворима и свакаквим личним понижењима. Исто тако, скрећемо пажњу да је господин Љубомир Радојловић један од најзаслужнијих појединаца за судску рехабилитацију ђенерала Драгољуба Михаиловића, имајући у виду његово залагање дуго 25 година као члана, а потом и генералног секретара Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. године Беград. Госпођа Мирјана је свој живот посветила реституцији и повраћају бесправно одузете имовине грађана након доласка комунистичког режима на власт.
Породица Радојловић је највећи добротвор Удружења Краљевина Србија, уступили су велике и репрезентативне просторије у самом центру Београда у Влајковићевој улици на бесплатно коришћење за потребе седишта нашег Удружења, које користимо већ пуне три године.