Врховни Командант војске Краљевине Србије Њ.К.В. Регент Александар, 21. јануара 1916. године у медовском пристаништу, одбија понуду да се торпиљером одвезе у Бриндизи на лечење после операције:
„Ја ћу овде остати да пратим укрцавање трупа и избеглица. И кад последњи мој војник буде укрцан, онда ће доћи ред и на мене. Тада ћу ја кренути, пре – не! Ја ћу бити последњи који напушта Отаџбину!“
Истог дана се опрашта и са својим дедом Краљем Николом, који одлази за Бриндизи.
-Ђедо хвала теби и италијанском краљу. Али ја се од својих војника раставити нећу. Судбина њихова и моја је судбина!
Загрлили су се и изљубили. Ђедо је плакао. Као да је предосећао да се више никада неће видети.“
По сећању ђенерала Милана Недића.
Текст преузет са Фејсбук стране „Српска историја“ којој захваљујемо на овом подсећању!
