I ako je danas najradosniji dan za sve monarhiste, pošto proslavljamo rođendan našeg Kralja, moramo se setiti i jednog tužnog jubileja. Moramo se setiti svih onih koji su svoj život dali za Kralja i Otadžbinu i naravno prvog među njima.

Danas se navršava 74 godine od ubistva đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Nije ni malo slučajno što su komunističke vlasti odlučile da baš na prvi rođendan Prestolonaslednika srpskog i jugoslovenskog trona ubiju onog koji je toliko predano i dostojno poštovao svoju zakletvu!

Ovim povodom pročitajte tekst g. Uroša Parezanovića, člana Saveta Udruženja Kraljevina Srbija – „Ubili su telo ali nisu mogli i duh, on živi večno!“

17. jul je najtužniji dan za sve poštovaoce đenerala Dragoljuba Mihailovića i Jugoslovenske vojske u Otadžbini.

17. jula 1946. komunistički zlikovci su ubili prvog gerilca porobljene Evrope, najodlikovanijeg oficira srpske i jugoslovenske kraljevske vojske!

Ubili su ga nakon sramnog, montiranog suđenja, sa lažnim svedocima i unapred pripremljenom presudom.

Ubili su ga oni koji su sedeli u svojim kućama kada se on već uveliko borio protiv nacističke nemani! Dok su oni još bili uvereni u svoje prijateljstvo sa nacističkom Nemačkom (pošto ni Srbija ni Jugoslavija nikad nisu bile njihova domovina, nego Sovjetski Savez za koji je na snazi i dalje bio sporazum Ribentrop – Molotov) on je već razvio barjak slobode i nepokornosti na Ravnoj gori i sa svojim oficirima organizovao otpor zavojevaču.

Ubili su ga jer je bio častan i pošten čovek, veran svome Kralju i svojoj Otadžbini!

Nakon ubistva bacili su njegovo telo u neobeležen grob, probajući da ga tako izbrišu iz sećanja, jer su se plašili da će mesto njegovog počivališta postati mesto hodočašća. Probali su ali nisu uspeli! Kao što je Sinan-paša paleći netruležno telo Svetog Save želeo da uništi nepokornu volju srpskog naroda koji je svoju snagu crpeo iz moštiju svetitelja, pa u tome nije uspeo, jer je vetar sa beogradskog brda na kome su u ognju nestali zemni ostaci prosvetitelja razneo njegov prah na sve strane sveta i tako samo ojačao svetosavski duh naroda, ni komunisti poput otomanskog zavojevača nisu uspeli u svojoj zamisli!

Ubili su telo ali nisu mogli i duh, on živi večno!

Ostvarile su se reči Svetog Vladike Nikolaja iz njegove besede u crkvi Hristova Vaskrsenja u Čikagu, 18. jula 1954: „Draža Mihailović bio je legendarna ličnost i za vreme svoga života; no njegova mučenička smrt stvorila je oko njegovog imena oreol svetog ratnika. S vremenom taj će oreol bivati sve svetliji, a ime Dražino sve slavnije. A koji se zovu Dražini, neka podražavaju Dražu.“

Neka ti je večna slava i hvala Čiča! Nikada nećemo zaboraviti koliku si žrtvu podneo!

S verom u Boga, za Kralja i Otadžbinu!

Autor teksta – Uroš Parezanović, član saveta Udruženja Kraljevina Srbija

Pročitajte i drugi tekst g. Parezanovića „Herojima Jugoslovenske vojske u Otadžbini i besmrtnom đeneralu Mihailoviću“ na LINKU