У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Милоша Маринковића, потпредседника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију – „ Наша борба и наш сан“.
Сабрани у хиљадама, са свих страна, обједињени у наш народни покрет – Удружење Краљевина Србија – у срцу носимо једну заједничку, највећу жељу, којој смо посветили наше животе.
Код нас хришћана се каже да је Бог љубав (апсолутна, чиста, непобедива и неуништива). Нас је сабрала љубав према Србији, коју неизлечиво волимо и у нама према Њој гори та права љубав – она која не тражи своје. Волимо Србију која је, најпре, састављена од наших драгих и драгих наших драгих, а потом и од низа ствари. Нас та непобедива сила љубави води према остварењу нашег сна – нашег светог циља.
Зашто се ми боримо да Србији вратимо Круну? Зато што она то заслужује (зашто је Монархија добра писао сам у претходним текстовима)! Ми смо Србију добили у наслеђе и аманет, а боримо се да је потомцима проследимо као јаку, поносну, богату и сигурну колевку из које ће потећи нове генерације бољих Срба. За то се боримо јер смо дужни и јер волимо! Знамо да у нас гледају векови и преци. Све муке пре нас- за нас су мучене и све сузе пре нас- за нас су исплакане, а све наде у нас су похрањене. Ми смо наследили наде наших Предака, наших Краљева и Царева, нашег Чиче, наших војвода, наших мученика. Боримо се да би смо ,једном, пред њих изашли чистог образа, а не посрамљени!
А, сан који сањамо је тако свети и тако диван да се свом снагом боримо да га ускоро досањамо. А, шта је тај наш сан? У шетњи сретнем тужног пензионера, па помислим како би било праведно и лепо да тај човек има пристојно и срећно живи. Сретнем, даље, сиромашан млади брачни пар са једним дететом, па помислим како би праведно и дивно било да имају услова за још петоро и да са њима срећно и богато живе. Сретнем Бог зна колико просјака и помислим, како би праведно било да достојанствено живе. Видим и по неког имућног криминалца и крвопију, како се безбедно шета и ужива и помислим помислим како му је ( да је правде у држави) место на тешкој робији. Гледајући око себе сву нашу народну несрећу ми добијамо жељу да се још јаче и још упорније боримо за наш сан, а тај наш сан је слободна, богата, сигурна , јака и под Круном Карађорђевића обједињена Отаџбина. Наш сан је славна Краљевина Србија! Наша борба је борба за сваки осмех у овој земљи, борба за сваког доброг човека и свако дете у Отаџбини. Борба за слободан и достојанствен живот. Борба за јединство под Круном, а против ситних политикантских, партијашких подела. Наш сан већином сањају људи пуног срца и празних џепова. Зато ће на крају и победити и ускоро ,уз Божију помоћ, тај сан и досањати.
Овим речима грлим све раднике, студенте, сељаке, интелектуалце, свештенике, монахе- све добре људе – моје саборце.
Са Вером у Бога за Краља и Отаџбину!
„К`о шарна светлост дуге пуне, што с` Неба гони црни мрак,
Нек` драги камен српске Круне спасења српског буде знак!“ (стихови Алексе Шантића).
Аутор текста – господин Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments