U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Miloša Marinkovića, potpredsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija za Južnu Srbiju – „ Naša borba i naš san“.
Sabrani u hiljadama, sa svih strana, objedinjeni u naš narodni pokret – Udruženje Kraljevina Srbija – u srcu nosimo jednu zajedničku, najveću želju, kojoj smo posvetili naše živote.
Kod nas hrišćana se kaže da je Bog ljubav (apsolutna, čista, nepobediva i neuništiva). Nas je sabrala ljubav prema Srbiji, koju neizlečivo volimo i u nama prema Njoj gori ta prava ljubav – ona koja ne traži svoje. Volimo Srbiju koja je, najpre, sastavljena od naših dragih i dragih naših dragih, a potom i od niza stvari. Nas ta nepobediva sila ljubavi vodi prema ostvarenju našeg sna – našeg svetog cilja.
Zašto se mi borimo da Srbiji vratimo Krunu? Zato što ona to zaslužuje (zašto je Monarhija dobra pisao sam u prethodnim tekstovima)! Mi smo Srbiju dobili u nasleđe i amanet, a borimo se da je potomcima prosledimo kao jaku, ponosnu, bogatu i sigurnu kolevku iz koje će poteći nove generacije boljih Srba. Za to se borimo jer smo dužni i jer volimo! Znamo da u nas gledaju vekovi i preci. Sve muke pre nas- za nas su mučene i sve suze pre nas- za nas su isplakane, a sve nade u nas su pohranjene. Mi smo nasledili nade naših Predaka, naših Kraljeva i Careva, našeg Čiče, naših vojvoda, naših mučenika. Borimo se da bi smo ,jednom, pred njih izašli čistog obraza, a ne posramljeni!
A, san koji sanjamo je tako sveti i tako divan da se svom snagom borimo da ga uskoro dosanjamo. A, šta je taj naš san? U šetnji sretnem tužnog penzionera, pa pomislim kako bi bilo pravedno i lepo da taj čovek ima pristojno i srećno živi. Sretnem, dalje, siromašan mladi bračni par sa jednim detetom, pa pomislim kako bi pravedno i divno bilo da imaju uslova za još petoro i da sa njima srećno i bogato žive. Sretnem Bog zna koliko prosjaka i pomislim, kako bi pravedno bilo da dostojanstveno žive. Vidim i po nekog imućnog kriminalca i krvopiju, kako se bezbedno šeta i uživa i pomislim pomislim kako mu je ( da je pravde u državi) mesto na teškoj robiji. Gledajući oko sebe svu našu narodnu nesreću mi dobijamo želju da se još jače i još upornije borimo za naš san, a taj naš san je slobodna, bogata, sigurna , jaka i pod Krunom Karađorđevića objedinjena Otadžbina. Naš san je slavna Kraljevina Srbija! Naša borba je borba za svaki osmeh u ovoj zemlji, borba za svakog dobrog čoveka i svako dete u Otadžbini. Borba za slobodan i dostojanstven život. Borba za jedinstvo pod Krunom, a protiv sitnih politikantskih, partijaških podela. Naš san većinom sanjaju ljudi punog srca i praznih džepova. Zato će na kraju i pobediti i uskoro ,uz Božiju pomoć, taj san i dosanjati.
Ovim rečima grlim sve radnike, studente, seljake, intelektualce, sveštenike, monahe- sve dobre ljude – moje saborce.
Sa Verom u Boga za Kralja i Otadžbinu!
„K`o šarna svetlost duge pune, što s` Neba goni crni mrak,
Nek` dragi kamen srpske Krune spasenja srpskog bude znak!“ (stihovi Alekse Šantića).
Autor teksta – gospodin Miloš Marinković, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija za Južnu Srbiju
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
No Comments