ЛИЧНИ СТАВ – ЗАШТО ЈЕ МОНАРХИЈА ЈЕФТИНИЈА ОД РЕПУБЛИКЕ

У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Уроша Парезановића, генералног секретара Извршног одбора Удружења Краљевина Србија – „Зашто је монархија јефтинија од републике“.

Уводна напомена: Текст је писан 2011. године и све цифре изнете у њему и у примерима који га прате су из тог периода, али то не умањује његову актуелност данас.

Једна од предности монархије у односу на републику је и та што је монархистички систем јефтинији од републиканског. Противници идеје да би Србија требало да буде Краљевина често оспоравају ову чињеницу, говорећи да у републици председник добија плату, а у монархији Краљ апанажу и да тако нема разлике у средствима која се издвајају. Међутим, поборници ове тврдње заборављају да републиканско уређење подразумева да се на сваких 5 година, према важећим законима Републике Србије, организују и одржавају председнички избори, на чију организацију, кампање кандидата, спровођење гласања и слично се троше значајна средства. Неко би рекао: „Да то је тачно, али избори су на 5 година, нису сваке године, тако да новац који се троши није толико велика ставка у буџету“. Ја се ни са овом тврдњом не бих сложио, јер Србија на жалост није богата држава, и као таква она мора да води рачуна о апсолутно сваком динару који улази и излази из државне касе. Ми немамо толико богатство да би могли да га олако разбацујемо, ако већ постоји могућност јефтинијег и ефикаснијег решења.

Осим тога, постоји још једна чињеница која оспорава тврдњу да нема разлике у трошковима републиканског и монархистичког система. Тачно је да и председник републике и Краљ примају одређену надокнаду за вршење своје дужности. Међутим, постоји нешто што се често заборавља, а то је да по Уставу и Закону о председнику Републике Србије, сваки председник по истеку свог мандата још 6 месеци има право да прима плату у њеном пуном износу. По истеку овог рока, уколико се не запосли на другом радном месту, он има право на средства у износу 80 одсто од председничке плате док се не запосли или стекне услов за пензију, а и када се запосли или пензионише, уколико му је зарада мања од 80 процената председничке плате од државе ће добијати надокнаду у висини те разлике. Битно је рећи да ово право, на разлику до 80 одсто од председничке плате, бивши председник ужива ДОЖИВОТНО (извор Блиц: https://goo.gl/2rznfY ).

Осим тога, сваки бивши председник има право на канцеларију, саветника, секретара и службени ауто са возачем у оноликом временском периоду колико му је трајао мандат. Поред тога, војска и полиција га обезбеђују годину дана по истеку мандата, а по потреби и дуже. Простор, аутомобил и возача обезбеђује му влада, а саветника и секретара Генерални секретаријат председника републике. Средства за финансирање свих ових ставки обезбеђују се из буџета Републике Србије.

Такође, супружник сваког председника има право на 20 одсто од председничке плате и замрзавање радног стажа у трајању мандата. (Треба напоменути да на изборима бирамо само председника, а супружник, да се изразим свакодневним говором, долази „у пакету“ са њим).

Да погледамо и неке конкретне примере из наше земље:

Милан Милутиновић је 4. априла 2011. почео да користи привилегије које му закон обезбеђује, добио је канцеларију у згради СИВ 3, и користи услуге секретара, а услуга саветника, возача и службеног аутомобила се одрекао. На основу разлике између пензије и 80 посто председничке плате, 2011. године када су изнети подаци је примао 33.000 RSD месечно (извор https://goo.gl/W3YkjK ).

Исте привилегије је у истом тренутку 2011. године користио и бивши председник СРЈ Зоран Лилић. Он на име плате добија 105.000 динара (80 одсто од пуне плате, пошто није запослен, а није ни пензионер). Такође на располагању му је канцеларија у згради Палате Србија, возач и службени аутомобил Ауди А6.

Војислав Коштуница по закону такође има право на ове бенифиције, али их не користи. Покојни Добрица Ћосић није имао право на ове привилегије пошто је разрешен дужности председника. (Извори: https://goo.gl/C1FH88 и https://goo.gl/Xgrq57 )

Ово су све чињенице које указују на то да у републици грађани земље у истом тренутку финансирају како једног актуелног тако и једног или више бивших председника, и то не само њих него и цео персонал и државни апарат који их окружује, па чак и њиховог супружника.

Погледајмо хипотетички пример: председник А је изабран на 2 мандата, после њега длази председник Б који одслужи један мандат и онда на власт долази предцедник В. У тренутку док је В на власти, своја права као бивши прдседници истовремено уживају и А и Б.

Када све то упоредимо са апанажом коју би добијао монарх и на први поглед је јасно који систем је штедљивији и јефтинији за државу. А као што је већ речено Србија није и никад није ни била богата држава, и ако се загледамо у нашу историју, видећемо да је финансијски најјача и најстабилнија била управо у тренутку када је министар финансија био Лазар Пачу, човек који је управо водио такву политику у којој се водило рачуна о апсолутно сваком утрошеном динару.

Императив штедње за земљу чији је Буџет из године у годину константно у дефициту се намеће сам по себи!

Осим трошкова избора, намеће се још једно питање, толико омиљено код противника монархије, а то је финансирање Краљевске резиденције – Дворског комплекса на Дедињу.

Прича да држава даје средства за издржавање Краљевске породице Карађорђевић је нетачна. Држава даје одређени новац за одржавање Дворског комплекса, који је бесправно отела Карађорђевићима 1945. године. Краљевски комплекс је изграђен личним средствима Kраља Александра Првог, а не државним новцем, са циљем да породица Карађорђевић има своју приватну резиденцију у Београду, пошто су до изградње Дворског комплекса на Дедињу чланови династије живели у Старом двору у центру града, у коме су се обављали и државни послови.

Комунисти су 1945. године нелегално отели и Дворски комплекс и остатак имовине Карађорђевића. 2000. године је Њ.К.В. Престолонаследнику Александру само враћено право да живи у Дворском комплексу, који има статус културног добра, а није му враћена имовина, тако да је он данас подстанар у рођеној кући. Сваки динар који држава издвоји за одржавање Двора, а та средства су из године у годину све мања и недовољна да покрију потребе, она издваја за сопствену имовину, до које је додуше дошла отимачином. И нигде се не помиње да разлику до средстава стварно потребних да овај изузетан део културне баштине нашег народа не би начисто пропао, обезбеђује управо Краљевска породица.

Док институције ове земље коначно не врате сву имовину која је бесправно одузета, па међу њима и Дворски комплекс, држава ће морати да плаћа одржавање имовине која је у њеном власништву (како оне легалне тако и украдене).

НОВЧАНИ ИЗДАЦИ

А Одржавање избора

Према званичним подацима Републичке изборне комисије објављеним 03. 07. 2008. године (Извештај о утрошеним средствима за спровођење председничких избора), за организацију и одржавање оба круга председничких избора укупно је потрошено 902,7 милионаRSD. (Извор https://goo.gl/pnn7S7 . На линку можете прочитати и детаљну спецификацију трошкова)

Званичне податке РИК-а за касније изборе нисам успео да пронађем, али како је пренео Блиц, за председничке изборе 2012. године из буџета је било издвојено 1,39 милијарди RSD (Извор: https://goo.gl/tDKAei ).

С обзиром на стање наше економије, ни каснији издаци никако нису могли да буду значајно мањи од овога!

Поређења ради, у Буџету Србије за 2011. год су за санирање штете од земљотреса у Краљеву била предвиђена средства од 150 милиона.

Б Хипотетички пример – колико кошта један бивши председник

Напомена – све цифре су из јануара 2011.

Претпоставићемо да бивши председник не ради и не прима пензију и да користи услуге саветника, секретара, возача, службеног аутомобила, канцеларије и обезбеђења (1 полицајац)

Председничка плата у пуном износу = 141.890 RSD (извор https://www.predsednik.rs)

80 посто плате = 113.512 RSD

Интернет извори наводе да је плата Милутиновићевог секретара 20.000 RSD, овај износ ћу користити и за остале запослене (данас су ти износи и већи).

Прва година после мандата:

По истеку прве године бивши председник губи право на државно обезбеђење (осим ако се другачије не процени)

Остале 4 године:

Према томе, на трошкове бившег председника и његовог кабинета у току 5 година после силаска с функције потроши се 10.820.988 RSD.

У случају да је владао 2 мандата, у овом примеру тај износ би био 21.231.708 RSD

Напомена: у примеру су занемарени трошкови одржавања аутомобила и канцеларије, трошкови горива као и евентуална потреба да бившег председника обезбеђује више од једног припадника војске или полиције. Ти износи још повећавају вредност калкулације. Такође занемарено је повећање плате, како председника тако и пратећег особља.

Не треба заборавити већ наведену чињеницу, да сваки бивши председник уколико не ради доживотно има право на 80 одсто плате, а ако ради или прима пензију има право на разлику.

То значи да у једном тренутку може постојати 5, 6 људи који не раде ништа,а из буџета добијају 1.362.144 динара годишње (обрачунато по вредности плате из јануара 2011.).

Аутор текста – Урош Парезановић, генерални секретар и шеф ресора за односе с јавношћу Извршног одбора Удружења Краљевина Србија

Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.