U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Vladimira Vojvodića, predsednika GO Niš Udruženja Kraljevina Srbija – „Monarhija kao izbor za budućnost“.
Pitanje državnog uređenja Srbije rešeno je tokom Drugog svetskog rata, odlukom velikih sila, tada saveznica Kraljevine Jugoslavije, da dopuste da Srbija, sa ostatkom teritorije tadašnje države potpadne pod sferu uticaja Sovjetskog Saveza, tj. pod upravu Komunističke partije Jugoslavije. Sticaj nesrećnih okolnosti u kojima narod nije mogao da odbrani stubove na kojima počiva, strašna okupacija, krvavi građanski rat i direktno prisustvo ogromnog broja, najpre okupacionoh, a zatim i sovjetskih vojnika na terenu odlučujuće su delovali u pravcu da postanemo republika.
Sve ono pto je kasnije formalno dešavalo i što je umotavano u neki pokušaj zakonitosti i legitimiteta samo je imalo za cilj da se prevrat legalizuje. Naravno, orvelovski, prevrat nije potpun sve dok krivac (srpski narod) nije nateran da prevrat zavoli. Obično prihvatanje nije dovoljno, nametnuta nova istina mora da postane jedina i nesporna. To objašnjava zašto i danas, 70 godina od tog nesrećnog rata, nismo u stanju da hladne glave i racionalnom logikom razmotrimo šta se zapravo desilo, kome je to u interesu i šta je za nas kao narod pravac u kome treba ići u budućnost.
Oduvek sam smatrao da je jedan od osnovnih problema naše intelektualne i državničke misli to pto se suviše često i suviše duboko bavimo prošlim vremenima, bez neke dugoročne vizije šta želimo da postignemo u vremenu koje dolazi. Kako kaže jedan moćan citat domaće kinematografije „Ovaj prostor je škrt kada treba da izrodi čoveka sa vizijom… čoveka koji će moći da planira za bar vek ili dva unapred“. Naravno, bez želje da impliciram da ću se ja tom vizijom pozabaviti, u ovom tekstu, izneću svoje razmišljanje o tome šta nama Srbima i državljanima naše Srbije monarhija može doneti u budućnosti. Svi znamo da je kraljevina ugušena u ratu i krvi, nepravdom i manipulacijom, zašto ne reći i zločinom. Njena obnova nije sporna sa stanovišta prava i pravde. Ali, da bi do te obnove došlo treba objasniti narodu šta može da očekuje od Kralja i Kraljevine, zašto je taj sistem bolji od onog koji sada imamo, šta će monarhija značiti svakome od nas.
Obnovom monarhije svi mi bi dobili šefa države koji nije politički bliži ovima ili onima, koga niko „spolja“ nije nametnuo niti to može, dobili bi šefa države koji nema partijske knjižice i favorite, ne mora da se bavi populizmom, brine za rejting ili bilo šta slično. Povratak monarhije značio bi uspostavljanje sistema koji je vekovima postojao u Srba, koji je istorisjski proveren, utemeljen u našoj svesti i našem biću. Srbija bi se vratila na ono mesto koje je tokom perioda Kraljevine Srbije imala, a koje je decenijama unazad izgubljeno.
Monarhija kao sistem vlasti, a kroz istorisjki razvoj Srbije, garantuje postojanje i poštovanje principa podele vlasti, garantuje demokratske tekovine u formiranju narodne volje, onemogućava da se bilo ko sa ulice vlast uzurpira i zloupotrebi je. Svi koji danas poštuju zakon, red, privatnu svojinu zapravo jesu pristalice monarhije a da možda toga nisu ni svesni.
Za narode koji žive u kraljevinama i imaju svoje krune monarhija je vrednost koja se ne procenjuje samo sa stanovišta „isplativosti“. Njima monarhija simboliše ugled, stabilnost, postojanost, državotvornost, tradiciju… sve one ideje koje treba da se nalaze u temeljima jedne države da bi ta država mogla da se smatra uspešnom.
Kraljevina Srbija bi svoj uzor imala u postojećim evropskim monarhijama jer je i sama bila nekada deo te kulturne, državotrvorne i političke matrice. To joj je prirodno okruženje. Uz, naravno, dodatak onog svetosavskog, sabornog i nemanjićkog što druge zemlje nemaju. Kralj je kralj svima, bez razlike, oko njega se okupljamo. Kada se pogledaju savremene evropske monarhije lako je uočiti da su to skoro bez izuzetka najbogatije, najsigurnije, najstabilnije i najuređenije i najsrećnije zemlje starog kontinenta. Naravno, naivno je reći da bi povratkom Kralja Srbija postala Švedska u trenutku. Ne bi, i ne može… ali bi krenula putem koji bi je doveo u priliku da nekada, kroz par generacija bude rame uz rame sa njom.
Obnova monarhije nije povratak u prošlost već pogled u budućnost. Ovo što sada imamo nije dobro, to svi vidimo. Ono što smo nekada imali bilo je bolje, definitivno. Ređali smo pobede, rasli kao država, bili poštovani. Zašto taj model iz prošlosti ne preseliti u današnje vreme, dati mu šansu da se pokaže. Srpski kralj bi, kao i svi evropski kraljevi, bio kralj u dobu u kome živimo, „po meri današnjih ljudi i našeg vremena“ kako reče akademik Matija Bećković.
Ekonomski preduslovi razvoja i rasta svake države su uspostavljen stabilan sistem, izgrađene institucije, ugled u svetu i zajednička vizija političke elite o tome šta jedna zemlja želi. Drugim rečima, ne počinje država od svake nove vlade, niti od izbora treba da zavisi orjentacija jedne zemlje. Postoje ciljevi koji su trajni i nepromenjivi. Da bi jedan državni brod plovio u nemirnim vodama ka svojoj mirnoj luci neophodan je kormilar. Srećnim zemljama taj kormilar je kralj. On je stalan i nepromenjiv, on je ta stabilnost i trajanje, on je konstanta. Na kraju, Kralj je i garant, onaj koji jamči da će sistem funkcionisati a narod opstati.
Kralj od vajkada ima jednu osnovnu ulogu, da narodu garantuje slobodu, živote i pravdu, a državi da obezbedi napredak i trajanje. Sve naše dinastije, i novog i srednjeg veka to su uspevale. Nema razloga da sumnjamo da današnji Karađorđevići to neće moći.
Da sumiram, Srbiji treba priča o monarhiji, kao podsećanje na ono što je bilo, i kao vizija onoga što može biti. Nečega što je dobro, moderno, funkcionalno, sigurno, stabilno i trajno. A kada se jednom uspostavi sistem, on će sam po sebi obezbediti ljudima i bolju svakodnevicu. Jedini naš državnik sa početka 21. veka, na primedbe kako se ustav ne maže na hleb reče da bez ustava kao osnove hleba neće ni biti. To praktično znači, bez sistema nema države, a sistema nema bez stabilog oslonca. Jedini oslonac koga mi možemo imati jeste Kralj Srbije.
Autor teksta – Vladimir Vojvodić, predsednik Gradskog odbora Niš Udruženja Kraljevina Srbija
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
No Comments