У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г. Милоша Маринковића, потпредседника Извршног одбора за Јужну Србију – „Право народа“.
Текстови у рубрици „Лични став“ представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија
ПРАВО НАРОДА
Да живи, да буде слободан, да поштено ради и зарађује, да воли и живи часно и достојанствено, да мисли и говори не понижавајући и не угрожавајући никога право је сваког човека и право сваког народа. Право да буде поносан на оно што јесте, право на име, на песму, на Веру, на језик, на порекло. То је право које им је Богом намењено и у томе јесте истинска срећа сваког појединца и сваког народа. И црних и жутих и белих и свих вера, језика. Свих! А, може ли се данас рећи да су нама испуњена и поштована та света права? Када у једној земљи човек не може да живи од свог рада, ако му одлазак на неко даље путовање са породицом представља луксуз, ако му се гази по људском достојанству, пљује на историју, када му најмилији одлазе нетрагом у туђе земље јер у својој не могу да живе и успеју због свакојаког олоша, када се деца лече СМС порукама, када су му власт они који су у свему најгори од најгорих, када су обесмишљени избори,када цвета полу-свет и криминал и када против свега тога не сме ништа да каже, да му не би било још горе?! И када му још власт каже како му је, у ствари, добро?! То, онда, није ни живот ни слобода!
То није достојно ни црва, а камо ли човека! То је страховлада и ропство, које води у нестанак. Страховлада је права реч и, у таквим околностима, остаје само још да вас она физички уништава (мада ни то није реткост). А, све то је могуће и тренутно одрживо због укорењеног страха у људима и њиховог кратког памћења. Пут ка ослобођењу и рушењу страховладе почиње рушењем страха у себи! Ако народу ускратите право на живот- живот у пуном и правом смислу речи- онда народ има свето право и дужност да се буни, да устаје и да руши оне који га праве стоком и држе у ланцима! Ако у себи победите страх и ојачате веру, онда вам ништа осим победе не следује. Јер и тирани који, за време, изгледају свемоћни и непобедиви су ипак само људи од крви и меса и то, обично, у свему гори од вас! Како су се попели, тако могу лако и брзо да падну.
А, треба ли већег надахнућа за тако нешто од осмеха и сигурног и нормалног живота оних који су вам најдражи и целог вашег народа и свих људи у вашој земљи? Од рађања нових у слободи и благостању, од повратка у своје оних који су морали да оду у туђе, од победе правде и слободе? И сама мисао на то је слатка. Могуће је!
Аутор текста – Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљвина Србија за Јужну Србију
