U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Maria Majstorovića, predsednika Udruženja Kraljevina Srbija – „ Slamanje nesalomivih“.
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
Izdržljivost našeg naroda kroz vekove pokazala se kao najosnovnija karakteristika. Što bi neprijatelj bio odlučniji u svojoj nameri da nas pokori, istom proporcijom je jačao naš slobodarski duh i nikada dovoljno opisani i definisani inat. Kao što je rekao veliki nemački državnik, Oto fon Bizmark : „Srbija je po veličini neznatna zemlja ali, kada joj se približite, poput sklupčanog ježa, širi svoje bodlje svuda unaokolo.“ Taj nepokorni duh i iskonsku želju za slobodom dublje u istoriji opisao je i jedan turski sultan: “ Cela moja imperija od Meke i Medine do Šumadije miriše na ružino ulje iz dženeta, samo Šumadija uvek smrdi na barut iz šejtanove radionice“. „Uvek smo imali više veštine da ulovimo lava nego muvu. U tome je naša snaga a u isto vreme i naša slabost.To je komična strana naše tragedije“, reče sveti Vladika Nikolaj.
Svi ovi vekovi naučili su naše arhineprijatelje da ne mogu da nas napadaju spolja, direktno, sirovom silom, jer će im se ta energija vratiti kao bumerang. Zato su nam poslali nešto što će nas polako izjedati iznutra, kao i Rusima čiju veličinu teritorije nikako nisu mogli, ni dan danas ne mogu, da oproste, a to je komunizam, i sistematski uništiti sve vrednosti koje smo baštinili vekovima, i koje su nas sačuvale u najgorim vremenima i iskušenjima.
Malo je poznato odakle je došla ta neman koja je preobrazila srpski narod od Božijih slugu u ateiste, od monarhista u titoiste i komuniste, od građanskog i domaćinskog staleža u proletere lišene nacionalnog obeležja i patrijarhalne tradicije. Učinilo je da nam ništa više od svih vekovima temeljenih vrednosti naroda nije sveto, ni kuća, ni porodica, ni vera, ni država… kuće su postale sve veće, porodice sve manje, crkva, Kralj, država, Skupština sve je dovedeno u pitanje i stavljeno na stub srama, podrivano delima onih čiji je to zadatak bio. Kada je prilikom jedne posete SAD šezdesetih godina Josip Broz Tito obišao hrvatsku zajednicu tamo je sreo čuvenog vajara Ivana Meštrovića koga je pitao: „Zašto se vi ne vratite u Jugoslaviju?“ „Bojim se Srba“, odgovori vajar. „Nemojte se bojati Srba! Ja sam ih uništio tako da za pedeset godina neće znati ko su, a za sto godina neće postojati!“, odgovori Tito ispijajući viski.
Sada, ovakve kakvi smo postali, mogu da nas pokore… ali, oni to neće učiniti, učinićemo to mi sami, jednostavno ćemo se ugasiti, kao i mnogi drevni narodi koji su to dozvolili. Okrenuli su naše najjače oružije protiv nas… pokrenuli autoimunu bolest, što se više trudimo da budemo kao drugi, to više uništavamo sebe i postajemo ničiji… samo takvi možemo da postanemo nečiji. Nikada, nikada, oni koji nemaju karakter nisu bili poštovani, ni od prijatelja ni od neprijatelja. Oni kojima je svejedno odakle su, nigde neće biti na svome.
Ponositi se svojim velikim precima, a biti manji i gori od njih, izaziva prezir a ne divljenje. Veličati se osloboditeljima, a prljati slobodu, kupljenu krvlju njihovom, nedosledno je i smešno; ne, nego i više, kažnjivo kao zločin.
Najtačniji kalendar na svetu napravio je Srbin, Milutin Milankvić, ceo svet ga zbog toga poštuje ali garantujem da ćemo ga mi prihvatiti poslednji. Nikola Tesla je u „trendu“ u poslednje vreme ali ga mnogo bolje od nas brane i zastupaju oni na čijoj teritoriji se rodio. Novaka Đokovića smo već oklevetali kroz probleme i ličnosti koje su deo njegove porodice i privatnog života stavljajući igru i uspehe u drugi plan… da ne govorimo o hiljadugodišnjim institucijama našeg naroda, Crkvi i Kralju, dvema glavama beloga orla, koje smo uspeli da oklevetamo i ponizimo a orla raščerupamo.
Da neki oko nas imaju i deseti deo Krune koju mi imamo ne bi je samo pokazivali već je učinili toliko velikom, da bi svi ostali samo nju videli. I za to što su danas neki toliko veći Evropljani od nas, a za nju nisu ništa dali, već podrivali sve njene vrednosti stvarane milenijumima, mi smo krivi.
No, to je naš usud, to smo sami dozvolili, i još uvek dozvoljavamo.
Budućnost u ovom smeru je izvesna, pojedinačno ćemo biti sve bogatiji, svetskiji, svačiji, dok će naša nacija završiti u kontejneru istorije.
Da li to želimo, pitanje je za svakoga od nas, kao i pitanje da li ćemo nešto po tom pitanju da preduzmemo?!
Autor teksta – Mario Majstorović, predsednik Udruženja Kraljevina Srbija
